Srbija nastavlja reforme i razvoj u svim oblastima

Mandatarka za sastav nove Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas da rad u svim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija dalje jačala i da bi se unapređivao kvalitet života, uprkos svim problemima i izazovima sa kojima se naša zemlja suočava.

Brnabić je, obraćajući se na posebnoj sednici Skupštine Srbije, na čijem je dnevnom redu izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade, podsetila na sve izazove sa kojima se suočila prethodna vlada, naglasivši da su, uprkos svemu, ispunjeni svi tada postavljeni ciljevi.

Svakako će se naredna vlada, kako je ocenila, suočiti sa izazovima mnogo većim i mnogo zahtevnijim nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine.

Prema njenim rečima, od 24. februara ove godine, kada je započeo rat u Ukrajini, promenilo se sve u svetu, a posebno na evropskom tlu. Gotovo jedina spoljnopolitička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji. Dve isključive ekonomske teme postale su energetika i inflacija.

U političkom smislu, kako je navela, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom.

Brnabić je istakla da nikoga zato neće čuditi što će nam apsolutni prioritet u mandatu ove vlade biti energetika, odnosno, nova energetska politika Srbije.

U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac B, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sistem. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane Buk–Bijela u BiH, zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW, ukazala je mandatarka.

Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti, kao i da radimo i na izgradnji naftovoda, kako bismo i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja, navela je Brnabić.

Sve u svemu, kako je istakla, u novu energetsku politiku Republike Srbije uložićemo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana „Srbija 2025“.

Prema njenim rečima, treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije i da će njihove posledice biti sve veće i moramo da se pripremimo za to. Ovo je posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu, ali i pitanje koje će uticati na formiranje nove energetske politike Srbije.

Pitanje je kako da, u ovako teškim okolnostima, nastavimo kapitalne investicije u putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, i zadržimo trend kontinuiranog rasta plata i penzija, a da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, držeći javni dug ispod 60 odsto našeg BDP-a i postepeno smanjujući budžetski deficit, precizirala je Brnabić.

Ona je istakla da je jedini odgovor na to - dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede, uz ocenu da i u jednoj i u drugoj oblasti imamo prostora za dodatni rast.

Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija. Zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće vlade – BIO4 kampusa. Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali sada moramo da idemo dalje, a dalje znači biotehnologija, poručila je mandatarka.

Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu, naglasila je ona i ponovila da moramo više da uložimo u nauku jer to znači inovacije i bolju konkurentnost.

Mi smo, kako je podsetila, 2019. osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorande, i danas vidimo rezultate toga.

Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekata „Ložionice“ u Beogradu, u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra.

Kada smo otvorili Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili idejni projekat, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji BIO4 kampusa, ukazala je ona i potvrdila da ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj.

Vlada mora da nastavi da radi i na implementaciji programa „Srbija 2025“.

Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet auto-puteva i brzih saobraćajnica, uključujući: deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd na auto-putu Miloš Veliki, obilaznicu oko  Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo–Lajkovac i auto-put od Rume do Šapca, precizirala je Brnabić.

Ona je ocenila da je sve navedeno način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra.

Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima, poručila je mandatarka.

Zato ćemo, kako je istakla, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije.

Srbija će nastaviti svoj evropski put jer pripada porodici evropskih naroda i zemalja. Više od 65 odsto stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70 odsto našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično, podsetila je ona.

Dugo smo slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava. Danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja: (1) da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji; (2) koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom – što je po sebi prilično cinično jer Priština ni danas, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština.

U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda jeste da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo, na prvom mestu zato što su te reforme dobre za nas, snaže našu ekonomiju i privredu, našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom i zato što je vladavina prava važna za nas. Mi gradimo evropsku Srbiju, a samo članstvo svakako ne zavisi samo od nas, poručila je Brnabić.

Srbija će, takođe, nastaviti da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva i sa ostalim državama, istakla je ona i ponovila da mi tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN, i da se dosledno poštuju i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima principijelan i nepokolebljiv stav.

I svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju, i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje.

Naše crvene linije su sasvim jasne. Svetinja su nam:

interes Republike Srbije,

puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i principima međunarodnog prava, i

očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir i daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi „Otvoreni Balkan“ i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i BiH. Inicijativa je otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i bezbednost Srba na KiM.

Brnabić je naglasila da ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali da pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora biti u potpunosti implementiran.

Ona je ponovila da ćemo nastaviti borbu za naš teritorijalni integritet i da će Vlada Republike Srbije nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona, pri čemu ćemo još više raditi na vraćanju naših ljudi iz inostranstva.

Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu. Očekujem da pokažu, u svakom trenutku, svakog dana, dužno poštovanje prema svim građanima Republike Srbije, u čijem interesu, i za čiji interes isključivo treba da radimo.

Poštovani narodni poslanici, tim koji ovo treba da iznese je:

1. Prvi potpredsednik Vlade, zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić

2. Potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali

3. Potpredsednik Vlade, ministar odbrane, Miloš Vučević

4. Potpredsednik Vlade, ministar kulture, Maja Gojković

5. Ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović

6. Ministar privrede, Rade Basta

7. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković

8. Ministar za zaštitu životne sredine, Irena Vujović

9. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić

10. Ministar rudarstva i energetike, Dubravka Đedović

11. Ministar pravde, Maja Popović

12. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Aleksandar Martinović

13. Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov

14. Ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić

15. Ministar za evropske integracije, Tanja Miščević

16. Ministar prosvete, Branko Ružić

17. Ministar za nauku, inovacije i tehnološki razvoj, Jelena Begović

18. Ministar zdravlja, Danica Grujičić

19. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković

20. Ministar za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić

21. Ministar za turizam i omladinu, Husein Memić

22. Ministar sporta, Zoran Gajić

23. Ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić

24. Ministar za telekomunikacije i informisanje, Mihailo Jovanović

25. Ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević

26. Ministar bez portfelja, Novica Tončev

27. Ministar bez portfelja, Đorđe Milićević

28. Ministar bez portfelja, Edin Đerlek

Poštovani kandidati za ministre, uvek, u svakom trenutku, imajte na umu da nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.

Konačno, želim da naglasim i da je ova, 2022. godina, godina u kojoj podvlačimo crtu nakon 10 godina promena u Srbiji.

Brnabić je podsetila na to da je pre 10 godina, Srbija bila ekonomski uništena i poražena. Poljoprivreda je bila zapuštena, industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila veća od 25 odsto, a nezaposlenost mladih preko 51 odsto.

U to vreme, kako je navela, naša zemlja se, po svim kriterijumima, nalazila na začelju Zapadnog Balkana. Javni dug je rastao, a BDP padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija nisu ni postojali, a čak i kada smo mi rekli da je upravo to naša razvojna šansa, oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali.

Građani Srbije su te 2012. godine tražili promene i izlaz iz krize. Građani su tražili političku i ekonomsku stabilnost. Građani su tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku, tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija. Tražili su da se Srbija spasi od propadanja, podsetila je Brnabić.

Ona je istakla da je posvećenošću, odlučnošću i vrednim radom, Srbija krenula napred i od zemlje kraha, na korak od bankrota, došli smo do društva mogućnosti.

Sproveli smo reforme koje su stabilizovale javne finansije, privukle investicije i otvorile radna mesta.

U poslednjih 10 godina, izgradili smo i rekonstruisali 135 zdravstvenih ustanova. KC Niš, koji smo otvorili 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen klinički centar u istoriji Srbije.

Izgradili smo oko 350 kilometara auto-puteva – završili izgradnju Koridora 10, izgradili auto-put do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora.

Rekonstruisali smo i izgradili 856 kilometara pruga – uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji, Beograd–Novi Sad.

Otvorili smo četiri naučno-tehnološka parka – u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu.

Osnovali smo tri nova naučna instituta – i to su prvi novoosnovani naučni instituti nakon vremena SFRJ.

Nakon 10 godina od zatvaranja, ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti u Beogradu, a nakon 15 godina Narodni muzej.

Uveli smo programiranje u škole, povezali sve škole na internet; osnovali Fond za nauku; više od 100 puta (104 puta da budemo precizni) uvećali smo budžet za filmsku produkciju u Srbiji.

Promenili Ustav Srbije kako bismo obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina.

Uveli smo elektronsku upravu; izgradili Državni data centar, i mnogo toga još.

Bez političke stabilnosti bili bismo još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile, shodno svojim interesima.

Pre 10 godina, prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 330 evra. Do kraja ove godine, prosečna zarada preći će 700 evra. U 10 godina, više smo nego duplirali prosečne plate u našoj zemlji.

Pre 10 godina, u Srbiji je bilo 1,86 miliona zaposlenih. Danas u Srbiji imamo 2,3 miliona zaposlenih, što znači da smo u samo 10 godina otvorili oko 440.000 novih radnih mesta.

Nezaposlenost je pre 10 godina bila 25,9 odsto. Danas je 8,9 odsto.

Minimalna zarada je pre 10 godina iznosila 19.447 dinara, uz rekordnu nezaposlenost od 25,9 odsto. Od 1. januara 2023, minimalna zarada će iznositi 40.020 dinara.

Prosečna penzija u Republici Srbiji će, od 1. januara 2023, sa planiranim povećanjima od 1. novembra ove godine i 1. januara sledeće godine (kumulativno 20,8 odsto) biti oko 320 evra. Prosečna penzija pre 10 godina, iznosila je 203 evra.

Izvoz našeg IKT sektora će ove godine biti preko 2,6 milijardi evra, a 2012. godine je bio 375 miliona evra. Za samo 10 godina, mi smo sedam puta povećali izvoz naše pameti, znanja i inovativnosti.

Ove godine, naš BDP će biti oko 60 milijardi evra. Pre samo 10 godina, bio je 33,7 milijardi evra, što znači da smo za nepunih 10 godina stvorili blizu 30 milijardi evra dodatne, nove vrednosti za naše građane. Mi smo, praktično, za 10 godina gotovo duplirali naš BDP!

Sve ovo je pokazatelj koliko se Srbija promenila i napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala: migratornom krizom, poplavama, pandemijom koronavirusa i sukobom svetskih razmera u Ukrajini.

Ova vlada i svi njeni članovi moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koju moraju da ponesu.

U godinama pred nama, uprkos svemu, moramo da nađemo snage i načina da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina, i moramo da nađemo prostor za Srbiju da nastavi da napreduje i ubeđena sam da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje, naglasila je Brnabić.