Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Proglašeni najbolji prevodi sa francuskog-Nagrada Branko Jelić

Beograd
Srpska ekonomija

Srbija je, u odnosu na veličinu tržišta, na samom svetskom vrhu kada se radi o prevođenju sa francuskog. Velika je zasluga Francuskog instituta koji ima fenomenalnu saradnju sa izdavačima i Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodelili su nagrade za najbolje prevode sa francuskog na srpski, objavljene u protekloj godini. Nagrada nosi ime čuvenog prevodioca Branka Jelića, a dodeljuje se od 2009. godine. Ova nagrada deo je razvijenog programa Francuskog instituta za pružanje podrške izdavačima i prevodiocima.

Svečanost u čast dobitnika, priređenu u Udruženju književnih prevodilaca u sredu 27. novembra, otvorio je gospodin Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji. Tom prilikom izrazio je zahvalnost članovima žirija koji su mesecima marljivo radili na analizi prispelih prevoda. Istakao je značaj rada prevodilaca i njihovu zaslugu za građenje trajnih veza koje spajaju francusku i srpsku kulturu.

I ove godine izdavačke kuće, književni prevodioci i pratioci zbivanja u izdavačkoj industriji pokazali su veliko interesovanje za prestižno priznanje. Na adresu Francuskog instituta prispelo je više od 40 prevoda sa francuskog, objavljenih u 2023.

Članovi žirija, prevodioci Melita Logo-Milutinović (predsedavajuća), Miloš Konstantinović i Vladimir D. Janković proglasili su dobitnike.

U oblasti humanistike i esejistike, dobitnik je Milica Pajević za prevod dela Isticanje razlike Pjera Burdijea (izdavač Karpos). « Ovo kapitalno delo, koje nosi podnaslov Društvena kritika moći suđenja, Međunarodno udruženje sociologa (ISA) proglasilo je jednim od deset najvažnijih dela u oblasti sociologije, objavljenih u dvadestom veku », istakao je Vladimir D. Janković u obrazloženju. Dobitnica je zahvalila izdavaču na poverenju ističući da je ovaj prevod plod timskog rada koji je bio neophodan da bi se dobilo verodostojno srpsko izdanje.

U kategoriji umetničke proze, nagrada je pripala Aleksi Nikoliću za prevod dela Bura Emea Sezera (izdavač Prelom). « Sezerovo delo ima veliki značaj u kontekstu frankofone, ali i posebno francuske književnosti, tako da je ovaj prevod izuzetno vredan za percepciju složenosti francuske savremene kulture. Sezerovo delo predstavlja radikalnu adaptaciju Šekspirove Bure, problikujući original u oštru kritiku kolonijalizma, rasizma i pojma nadmoći », istakao je Miloš Konstantinović u obrazloženju.

U kategoriji stripa i grafičke novele, laureat je Branislav Glumac za prevod stripa Legende današnjice autora Pjera Kristena i Enkija Bilala (izdavač Stalker). « Stip je nastao spajanjem tri albuma, kojima nas Bilal podseća na potrebu za borbom, potrebu da se čovek ne miri sa dehumanizovanom industrijom, zloupotrebom nauke, uništavanjem prirode, beskrupuloznim političarima», istakla je Melita Logo-Milutinović u obrazloženju.

Ostali naslovi

Konkurs Naš vojnik, naš heroj otvoren za sve osnovce
Srpska ekonomija
Ministarstvo odbrane tradicionalno i ove godine poziva sve učenike osnovnih škola i njihove učitelje i nastavnike da učestvuju na nagradnom konkursu „Naš vojnik, naš heroj” i da kreativnim radovima na temu „Drugi srpski ustanak – 210 godina Vojske Srbije” osvoje vredne nagrade
Srbija i Italija: Partnerstvom do uspeha
Srpska ekonomija
Saradnja Srbije i Italije u oblastima inovativnih tehnologija, trgovine i logistike, kao i zajednički rad na otvaranju novih tržišta i učvršćivanju postojećih poslovnih veza, ključni su za nastavak jačanja privredne i investicione saradnje dvaju zemalja, rečeno je danas na Poslovnom forumu „Srbija – Nord Est Italija – regionalno povezivanje privrednika“ u Privrednoj komori Srbije (PKS)
Pomoć za Narodne kuhinje Crvenog krsta Srbije
Srpska ekonomija
Zahvaljujući svojim vernim kupcima, dm je i ovog poslednjeg petka u novembru izdvojio pet odsto svog dnevnog prometa u rekordnom iznosu od 6.051.843,00 dinara za donaciju koja je uručena Narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije
Humanitarna akcija Istorijskog muzeja Srbije i udruženja Čep za hendikep
Srpska ekonomija
Istorijski muzej Srbije i udruženje „Čep za hendikep” Vas pozivaju da se 3. decembra pridružite obeležavanju Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom učešćem u humanitarnoj akciji prikupljanja čepova sa plastičnih flaša, čijom će se reciklažom obezbediti sredstva za nabavku ortopedskih pomagala za osobe sa invaliditetom
Digitalizacija zdravstva prioritet, u martu stiže eBolovanje
Srpska ekonomija
Dostupnost inovativnih terapija i kliničkih studija, integracija privatnog i državnog sistema i nastavak digitalizacije zdravstva kroz uvođenje novih usluga koje bi olakšale tok lečenja svim građanima, tri su ključna prioriteta NALED-ovog Saveza za zdravstvo
Deset godina od upisa porodične slave na Uneskovu Reprezentativnu listu
Srpska ekonomija
Porodična slava upisana je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 27. novembra 2014. godine. Odluka o upisu je doneta na IX zasedanju Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa u Uneskovom centru u Parizu
I u Beču saobraćajni znakovi od drveta
Srpska ekonomija
U Austriji se već neko vreme koristi drvo za izradu saobraćajnih znakova umesto metala, odnedavno i u Beču. Drveni znakovi treba da doprinesu smanjenju emisije CO2 zahvaljujući ekološki prihvatljivoj proizvodnji. U glavnom gradu Austrije su prvi put postavljeni drveni saobraćajni znakovi na novo uređenom trgu Kristijan Broda
Najluđa noć u Herceg Novom
Srpska ekonomija
Povodom dočeka 2025. godine, grad sunca, Herceg Novi, priprema zabavan i zanimljiv višednevni muzički program sa bogatim pratećim sadržajem
Najmlađi manekeni zasijali u prazničnom duhu
Srpska ekonomija
Revija je bila deo bogatog programa ovogodišnjeg Fashion Selection-a, koji je okupio preko 20 dizajnera i ponudio ekskluzivne modne kolekcije
Katastar ostaje transparentan i efikasan
Srpska ekonomija
Povodom kritika koje na račun katastra iznose pojedinci iz rukovodstva Advokatske komore Vojvodine (AKV), predvođeni Vladimirom Beljanskim i Tanjom Arsić i njihovim štrajkom upozorenja, smatramo da je važno jasno i otvoreno obavestiti građane o stvarnoj pozadini njihovih zahteva