Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Bio jednom.... Romen Gari

Beograd
Srpska ekonomija

U vreme Beogradskog sajma knjiga, Francuski institut i Poljski institut u Beogradu, organizuju gostovanje frankofone poljske književnice Agate Tušinjske. Nedavno je u Poljskoj i Francuskoj objavljena njena biografija čuvenog francuskog pisca i diplomate Romena Garija. Biće predstavljena u Francuskom institutu u Beogradu, u četvrtak 24. oktobra, od 18 sati. U razgovoru sa autorkom učestvovaće književni prevodilac Miloš Konstantinović. Ulaz je slobodan, a prevod francusko—srpski obezbeđen. Autorka će posetiti Sajam knjiga i predstaviti se srpskim izdavačima i prevodiocima.

Teško je ustanoviti red u uzbudljivoj biografiji Romena Garija, jedinog među francuskim piscima koji je dva puta dobio Gonkurovu nagradu (za romane Koreni neba i Život je pred tobom). Romansijer, diplomata, scenarista, ratni pilot, putnik. Ovenčan slavom, izvršio je samoubistvo 1980, ostavivši za sobom neprocenjivo književno delo. Mistik. Iluzionista koji je žonglirao sa činjenicama i izmišljotinama, sa svojim i doživljajima o kojima je slušao, neumorno je stvarao svoje najveće delo – sopstvenu biografiju.

Agata Tušinjska prihvata izazov odlučujući da napiše Garijevu biografiju, kojoj će dati naslov Žongler! Kreće u istragu, pokušava da otkrije brojna lica svog junaka i započinje dijalog sa njim, pokušavajući da razreši misterije njegovog identiteta. Govori o njegovom suživotu sa dominantnom i fascinantnom majkom, o jevrejskom poreklu, o njihovom višegodišnjem boravku u Varšavi tokom dvadesetih godina prošlog veka, o odlasku u Nicu, potom o njegova dva olujna braka (od kojih je jedan bio sa holivudskom zvezdom Džin SIberg), o njegovoj umetničkoj i diplomatskoj karijeri. Govori o njegovoj sklonosti ka pseudonima, ka paralelnim sudbinama i igri. U knjizi Žongler, slika unikatan portret Romena Garija i pokazuje koliko ljudske odgovornosti ima u njegovoj izvrsnoj umetničkoj pirueti. Žongler tako postaje metafora umetnosti. Biografija je sa poljskog prevedena na francuski i brojne druge jezike.

Agata Tušinjska rođena je 1957. u Varšavi. Njeni romani, poezija, biografije dobijaju pohvale svetskih književnih kritičara, ali i pisaca, posebno Pola Ostera. Piše na poljskom, frankofona, prevođena na mnoge jezike. S obzirom da još nije prevedena na srpski, njeno gostovanje biće povod za posetu Beogradskom sajmu knjiga i upoznavanje sa izdavačima i prevodiocima i predstavljanje njenog književnog opusa iz kojeg izdvajamo dela prevedena na francuski : Šulcovi učenici, Singer - pejzaži sećanja, Ogledi o gubitku, Verenica Bruna Šulca, Vjera Gran osuđenica, Porodična priča o strahu, Lične stvari…

 

Ostali naslovi

Masovna legalizacija objekata ostaje ključni prioritet i u 2025.
Srpska ekonomija
Stav privrede je jasan: digitalizacija postupka i masovno sprovođenje ozakonjenja objekata u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podsticanje zelene tranzicije kroz racionalniju potrošnju energije i širu proizvodnju iz obnovljivih izvora i uvođenje sistema eProstor za izradu prostornih i urbanističkih planova
Zelenilo slavi 95 godina postojanja
Srpska ekonomija
Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” obeležava danas 95 godina od svog osnivanja, a tim povodom vršilac dužnosti generalnog direktora „Zelenila” Dušan Tojagić je sa selektorom muške vaterpolo reprezentacije Urošem Stevanovićem i vaterpolistom Vladimirom Mišovićem zasadio stablo javora u parku Kalemegdan
Srbija predana ostvarenju agende Povelje Ujedinjenih nacija
Srpska ekonomija
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije saopštilo je povodom Dana Ujedinjenih nacija - 24. oktobra, da je ovaj dan podsetnik na neophodnost međunarodne saradnje u težnji za mirnijim i prosperitetnijim svetom za sve, te punu posvećenost država ostvarenju ljudskih prava i osnovnih sloboda
Kako domaćinstva postaju prozjumeri?
Srpska ekonomija
Domaćinstva, uvođenjem instituta kupac-proizvođač (prozjumer), mogu da postanu proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, višak proizvedene energije mogu da predaju u mrežu i povlače ih u skladu sa svojim potrebama, kao i da koriste struju iz distributivne mreže kada im potrošnja prevazilazi proizvodnju iz sopstvene elektrane
Deseti Digitalni dani u Beču
Srpska ekonomija
Već desti put u glavnom gradu Austrije, od 22. do 24. oktobra 2024. godine, održava se manifestacija „Digital Days“. Tehnički muzej poziva sve zainteresovane da se informišu o digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i sličnim temama. Do 24. oktobra u muzeju će se svakodnevno održavati radionice, diskusije i predavanja
Kako Beč gradi stanove?
Srpska ekonomija
Kampanja „Beč gradi napred“ grada Beča i Privredne komore Beča informiše o neophodnosti održivog i pristupačnog stambenog prostora, kao i o građevinarstvu kao održivom ekonomskom motoru. Poseban akcenat stavlja se na informisanje stanovništva na licu mesta u budućim gradskim četvrtima
Upoznajte francuske univerzitete
Srpska ekonomija
O mogućnostima studiranja, procedurama i finansiranju - saznajte na Studentskom sajmu u Francuskom institutu u petak 25. oktobra. Ovo je nezaobilazan događaj za sve koji razmišljaju o studiranju u francuskoj i žele da dobro pripreme univerzitetsku 2025-2026. godinu
PKS pozvala poslodavce da podrže praksu mladih sa invaliditetom
Srpska ekonomija
Privredna komora Srbije (PKS) pozvala je poslodavce iz Beograda, Niša, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice i Valjeva da u svojim kompanijama omoguće praksu mladima sa invaliditetom i prijave se za program „Praksa po meri: radna praksa za mlade sa invaliditetom“. Rok za prijavu je četvrtak, 7. novembar 2024.
Srbija nastavlja da beleži značajan rast izvoza IKT usluga
Srpska ekonomija
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije saopštila je da je Narodna banka Srbije objavila podatke o izvozu usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) za prvih osam meseci 2024. godine
U Beču raste šuma
Srpska ekonomija
Organizacija „WIENXTRA“ i grad Beč realizuju 9. novembra 2024. godine akciju pošumljavanja, jesenji festival „Šuma mladih Bečlijki i Bečlija“, i pozivaju porodice sa decom da se pridruže sadnji 10.000 stabala i žbunova. Učesnike očekuje i raznovrstan program sa igrama, radionicama, edukativnim štandovima posvećenim šumi i njenim stanovnicima. Učešče je besplatno