Beograd domaćin 9. regionalne konferencije BIZIT Re:Start 23

Završen je prvi dan devete regionalne konferencije BIZIT „Re:Start 23“, koja se održava u Crowne Plaza hotelu. Pozdravni govor je održao Milan Dobrijević ispred novoformiranog ministarstva informisanja i telekomunikacija, naglašavajući prioritete ministarstva u narednom periodu.

„Imamo manje, fokusiranije ministarstvo koje više nije pod velikim pokrivačem zajedno sa trgovinom i turizmom. To znači da ćemo u narednom periodu još više akcenta baciti na digitalizaciju i da ćemo ostvariti još bolju sinergiju ministarstva i ostalih institucija. Sem centra za bioistraživanja, velika vest ove godine je i osnivanje centra za četvrtu industrijsku revoluciju, što skupa sa digitalizacijom smatramo apsolutno najvišim prioritetom,“ istakao je Dobrijević.

„Pomenuo bih par najprioritetnijih aktivnosti za koje smo zaduženi: u narednoj godini očekujemo donošenje i stupanje na snagu novog Zakona o elektronskim komunikacijama, podzakonske akte kojima će se rešiti i sprovesti 5G aukcija, uz dalje unapređivanje informacione bezbednosti, te mogu najaviti donošenje izmena Zakona o informacionoj bezbednosti, zajedno sa formiranjem institucija koje će se baviti time. Izdvojio bih projekat „Povezane škole“, koji je osnova za digitalizaciju obrazovanja, i doći ćemo naredne godine do toga da svaki učenik i nastavnik ima bezbedan pristup bežičnom Internetu. Drugi važan projekat koji će uticati na sve u ruralnim predelima jeste širokopojasni internet namenjen upravo slabije razvijenim krajevima zemlje, za šta je već obezbeđeno 152,7 miliona evra kredita i donacija. Treći važan projekat radio sa resorom turizma, a reč je o jedinstvenoj platformi za digitalnu turističku ponudu Republike Srbije, gde će biti predstavljeni svi naši turistički lokaliteti.“

Prvo predavanje je održao profesor Dragan Đuričin, redovan profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predsednik Saveza ekonomista Srbije petnaest godina, te član Ekonomskog saveta Vlade Republike Srbije skoro jednu deceniju. On je govorio o makroekonomskim pokazateljima za 2023. godinu i ekonomskim prilikama uopšte.

„Živimo u vreme univerzalne konektivnosti. Imamo ekonomsku krizu, klimatsku krizu, geopolitičku krizu, biološku krizu, veliki broj problema koji se međusobno prepliću. Naša ekonomija je od 2015. godine u procesu približavanja EU po pitanju ekonomskih performansi, ali je mala, nedovoljno razvijena, ne naročito dobro povezana i pri tome je zemlja bez izlaza na more, a u vremenu deglobalizacije koje će trajati to je veoma opasna stvar.

Mi imamo trostruki makroekonomski deficit: tekući, kapitalni i fiskalni deficit. Imamo razne strukturalne neravnoteže kao posledice ekonomskog liberalizma. Ta politika je dovela celu svetsku ekonomiju u veliki problem, pa se pojavljuju ekstremni asimetrični šokovi: klimatske promene, kovid, geopolitički nesporazumi, uključujući rat u Ukrajini. Oni najviše pogađaju upravo one koji na njih nisu uticali i teško je odbraniti se od njih.

Ako bi se ovakvi trendovi industrijalizacije u svetu ograničenih resursa nastavili, do 2050. godine bi Sjedinjenim Državama trebala 5,1 planeta, a čak i jednoj Indoneziji, koja je zemlja u razvoju, 1,1 planeta. To je nemoguće.“ Potom je profesor Đuričin govorio o prelasku sa linearnog na cirkularni ekonomski model, uz objašnjavanje principa funkcionisanja savremene ekonomije, davši prisutnima uvid u kom će se pravcu kretati svetska ekonomija u narednim decenijama.

Po prvi put na BIZIT-u imali smo panel posvećen zdravstvu. Panel je održan pod nazivom „Tehnologija kao lek, ali ne bez recepta“, a moderator je bio voditelj BIZIT manifestacije, Uroš Bogdanović koji je inače po obrazovanju upravo lekar. Učesnici panela su bili: Ana Govedarica (Roche Srbija), Vukašin Radulović (Heliant) i Jovana Baćanović (Molekularni biolog i fiziolog). Oni su razgovarali na temu primene modernih tehnologija u zdravstvu, te ponudili svoja gledišta po pitanju toga gde smo danas u modernizaciji zdravstva, te potrebi objedinjavanja obrazovnih sistema koji u sebi sadrže medicinske i informatičke tehnologije i njihove saradnje na odgajanju budućih stručnjaka.

Vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Dejan Drajić se obratio skupu predavanjem na temu koja je mnogima veoma interesantna, a i široj javnosti postaje sve zanimljivija i koja je jedna od glavnih tema ovogodišnjeg BIZIT-a: Pametni gradovi. Govorio je o ubrzanom rastu gradova, u kojima živi preko 50% svetske populacije koja sada broji 8 milijardi ljudi, te očekivanjima da će se broj stanovnika u urbanim sredinama duplirati do 2050. Takođe će se povećati i broj automobila na putevima, sa 1,2 milijarde 2015. godine na 2 milijarde do 2050. Sa novih 7500 stanovnika na sat, pokrivanjem 3% Zemljine površine, 75% potrošnje ukupne svetske energije i 80% emisije CO2, te očekivanim procentom stanovnika planete od 70%, jasno je da gradovi moraju ozbiljno da porade na svojoj infrastrukturi i načinu funkcionisanja.

„Šta je to pametan grad? On pre svega treba da ima instrumente koji mogu da rade pametna merenja, treba da ima sisteme za upravljanje zgradama, infrastrukturne senzore, senzore za praćenje saobraćaja i javne sigurnosne sisteme. Potom treba da bude povezan, s mrežnim okruženjem koje se oslanja na optiku i bežične mreže, te umreženim senzorima. Na kraju, on mora biti inteligentan, odnosno sposoban da obradi ogromnu količinu podataka i dobije vrednost iz njih, da vrši obradu i analizu u realnom vremenu, te da postoji uniforman i bezbedan pristup tim podacima kako bi to dovelo do korisnih odluka za svakodnevni život pametnih gradova“.

Nakon toga je organizovan drugi panel prvog dana BIZIT manifestacije. Reč je o panelu: Pametni gradovi – da li smo spremni? Na ovo intrigantno pitanje odgovarali su učesnici: Prof. dr Oliver Tošković (Filozofski fakultet), Prof. dr Dejan Drajić (ETF), Jelena Adamović (SHARE Fondacija), Pjer Vučković (CETIN). Moderator panela je bio Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik PC Press-a.

Razmatrana je problematika pametnih gradova, koji stižu kao realnost koju doskora nismo mogli ni da zamislimo, brzo se naviknemo jer su to korisne stvari, a primećujemo uglavnom kada ne funkcionišu kako treba. Diskutovalo se o urbanim izazovima koje gradovi imaju, a prisutni su bili i predstavnici gradova, koji su govorili o svojim iskustvima o uvođenju pametnih funkcija, odnosno prvim koracima koji su načinjeni ka realnosti pametnih gradova u našoj zemlji.