Uticaj novog Mehanizma EU za smanjenje GHG emisija (CBAM) na srpsku privredu

Kako će novi Mehanizam EU za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) uticati na srpsku privredu i šta za domaća preduzeća znači nedavno usvojeni privremeni sporazum o uspostavljanju Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), bila je tema stručnog skupa u Privrednoj komori Srbije.

Pre dva dana su poslanici Evropskog parlamenta i Saveta EU uspeli da postignu privremeni sporazum o uspostavljanju Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). 

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS rekao je da borba protiv klimatskih promena predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice, tako da ne čudi što se brojne globalne inicijative fokusiraju upravo na ove probleme.

“Jedna od takvih je i novi Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, kojim EU očekuje da će podstaći zemlje, koje nisu članice EU, da povećaju svoje klimatske ambicije”, kaže Vesović.

Objašnjava, da ako je namera EU da bude karbon neutralna do 2050. i obaveza Srbije, kao potpisnice nekoliko važnih dokumenata, da smanji svoje emisije GHG, tada je jedan od mehanizama za postizanje ovih ciljeva EU mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika.

Vesović je istakao da u skladu sa postignutim dogovorom, ovaj mehanizam ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća za EU proizvode obuhvaćene sistemom EU za trgovinu emisijama (ETS), i one koja se plaća za uvezenu robu.

Što se tiče proizvoda i sektora koji spadaju u delokrug novih pravila, novinu predstavlja što će CBAM, pored već targetiranih industrija (gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum, električnu energiju), obuhvatati i vodonik, zatim, neke prekursore, kao i downstream proizvode gvožđa i čelika, rekao je Aleksandar Simić, ekspert za oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Kaže da je novina i to što je odložen početak tranzicione faze na 1. oktobar 2023, a koja će da traje do 31. decembra 2025. godine. U okviru ove faze, obaveza uvoznika će biti ograničena samo na izveštavanja.

Nenad Milivojević, rukovodilac sektora za industrijske politike pri Ministarstvu privrede, istakao je da novi Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika, nije toliko detaljno razrađen u samoj Strategiji industrijske politike, ali da će svakako imati ogroman uticaj na konkurentnost onih grana industrije koje će biti najpogođenije primenom ovog koncepta.

Pored informacija o novom mehanizmu, kao i trenutnog statusa predloga tog dokumenta, učesnici su obavešteni o njegovoj povezanosti sa EU šemom za trgovinu emisijama (EU ETS) i sistemom za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV), kao i potencijalnim uticajima CBAM mehanizma na poslovanje privrednih društava.

Na skupu u PKS je bilo više od 60 učesnika iz industrija „pogođenih" ovim dokumentom, poput, preduzeća iz sektora proizvodnje električne energije, aluminijuma, gvožđa/čelika, đubriva, cementa, ali i predstavnici ministarstava, banaka…