Procene ekonomskih i spoljnotrgovinskih kretanja u 2022. godini

Republički zavod za statistiku objavio je preliminarne procene makroekonomskih kretanja u 2022. godini, prema kojima je Srbija nastavila da beleži privredni rast i održava stabilno makroekonomsko okruženje uprkos brojnim izazovima iz međunarodnog okruženja i višedimenzionalnoj krizi s kojom smo suočeni.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2022. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,3%, kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora. Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 1,5%, u okviru čega je rast prerađivačke industrije iznosio 1,7%, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i zastojima u lancima snabdevanja, koji su bili prisutni i tokom 2022. godine. Pored toga, snažan doprinos rastu industrije potekao je i od rasta obima proizvodnje u rudarstvu od 22,0%, dok je u sektoru energetike smanjena proizvodnja za 9,0%. Kada je reč o ostalim oblastima privrede, poljoprivredna proizvodnja je bila manja za 8,0% nakon druge uzastopne sušne godine, dok je u građevinarstvu realno smanjena vrednost izvedenih radova za 11,8%, u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Uprkos manjoj aktivnosti u građevinarstvu, ukupne fiksne investicije, mereno stopama realnog rasta, ostale su na istom nivou kao prethodne godine, pre svega zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija. U okviru uslužnih sektora zabeležen je visok rast aktivnosti, na šta ukazuju realni rast prometa u ugostiteljstvu od 40,6%, broja noćenja turista od 37,5%, fizičkog obima saobraćaja od 23,1%, kao i realni rast prometa u trgovini na malo od 6,4%.

Tržište rada je u 2022. nastavilo da beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i održiv realni rast zarada. Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 14,1%, dok je njen realni rast bio neznatno sporiji od rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,0%, što ukazuje na blago povećanu produktivnost privrede. Tokom 2022. godine stopa nezaposlenosti je smanjena i održana je na jednocifrenom nivou. U trećem tromesečju, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, iznosila je 8,9%, dok je u istom periodu stopa zaposlenosti iznosila 50,8%.

Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9%, dok je međugodišnja inflacija u decembru iznosila 15,1%. Pri tome, inflacija se i u uslovima kombinovanog delovanja još uvek prisutnih posledica pandemije, energetske krize i suše, koja je pogodila veliki deo Evrope, nalazila ispod nivoa inflacije u većini uporedivih zemalja u okruženju. Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući, između ostalog, i dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa.

U okviru spoljnotrgovinskih kretanja, robni izvoz izražen u evrima, prema preliminarnim procenama, trebalo bi da zabeleži rast od 23,5%, uz očuvanu sektorsku i geografsku rasprostranjenost, u čijoj se osnovi nalazi priliv stranih direktnih investicija. S druge strane, uvoz robe izražen u evrima trebalo bi da bude veći za 33,0%, najviše kao rezultat rasta uvoza energenata, i to pre svega po osnovu viših uvoznih cena, koje su u uslovima svetske energetske krize u pojedinim periodima tokom godine dostizale do tada nezabeležene nivoe. Na rast uvoza uticao je i povećan uvoz opreme i potrošnih dobara usled nastavka investicionog ciklusa i rasta zarada i zaposlenosti, saopšteno je iz Kabineta guvernera narodne banke Srbije.