Četiri slobode za brži razvoj Zapadnog Balkana

Za snažniji razvoj regiona Zapadnog Balkana (ZB) važno je da se u narednom periodu olakša protok roba, kapitala, usluga i ljudi, smanji čekanje na granicama kao i da se kreiraju regionalne strategije za razvoj sektora energetike i prehrambene industrije za narednih 10 godina. Ovo su preporuke poslovne zajednice ZB u istraživanju koje je sproveo Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6) među 1150 kompanija iz regiona o primeni Akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu (2021-2024).

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) istakao je da 55 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju, smatra da treba da se ubrza protok roba na graničnim prelazima, dok 21 odsto njih smatra da je efikasnost pograničnih službi bolja u odnosu na prethodnu godinu.  “Ekonomije Zapadnog Balkana beležile su značajan rast u 2021. godini, ali u narednom periodu geopolitička kriza, negativni demografski trendovi kao i moguća recesija na tržištu Evrope mogu da uspore ekonomski razvoj”, kaže Stanić. 

Dodaje da je za konkurentnost kompanija u regionu važna podrška kroz razvoj finansijskih instrumenata za mala i srednja preduzeća, stvaranje pouzdanih lanaca snabdevanja, kao i korišćenje mogućnosti koje nudi realokacija proizvodnje velikih evrposkih kompanija u region Zapadnog Balkana, objavila je PKS. 

Tatjana Šterjova Duškovska, generalna sekretarka KIF ZB6 istakla je da ovaj forum konstantno radi na uključivanju kompanija u regionalne lance dobavljača i navela kao primer Market Acess platformu koja broji preko 2.000 mapiranih kompanija.

„Važno je da pratimo koliko se smanjuju troškovi poslovanja kompanija u regionu, jer nam je to svima zajednički cilj, a od velike važnosti je da privatni sektor učestvuje u svim aktivnostima i fazama realizacije Akcionog plana“, ističe Duškovska. 

Dejvid Hadson iz Generalne direkcije Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG Near) istakao je da je region snažan koliko kompanije u njemu dobro posluju. On je ukazao na političku stabilnost i snažnu podršku administracija u regionu kao važnih preduslova za ekonomski razvoj. 

Emir Dikić, direktor CEFTA istakao je da je kreirana metodologija za analizu vremena čekanja kamiona na graničnim prelazima, a prvi podaci koji su prikupljeni tokom ove godine ukazuju da  vreme čekanja kamiona na granicama varira od 42 do 140 minuta, u zavisnosti od robe koju prevoze. On je dodao da su u toku razgovori između članica CEFTA-e kako bi se ustanovile prioritetne linije za transport i smanjilo čekanje na granicama.

Predstavljanju izveštaja o primeni Akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu (2021-2024) prisustvovalo je više od 150 predstavnika kompanija i institucija iz regiona Zapadnog Balkana.