Međugodišnja inflacija u novembru iznosila 15,1%

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u novembru je iznosila 15,1%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije i blisko ostvarenju iz oktobra. I dalje se gotovo 70% doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene su u novembru povećane za 1,0%, što je znatno sporije u odnosu na oktobar. Mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u novembru obeležili su rast cena prerađene hrane, cena energenata i cena u okviru bazne inflacije.

Mesečni rast cena hrane u novembru je iznosio 1,2% i bio je opredeljen rastom cena prerađene hrane (2,4%), dok su nasuprot tome cene neprerađene hrane snižene za 1,0%. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene hrane su u novembru bile više za 22,5%. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše u Srbiji i u većem delu Evrope.

Cene energenata su na mesečnom nivou u novembru, takođe, povećane za 1,2%, čemu su u podjednakoj meri doprineli rast cena naftnih derivata od 1,5% i rast cena čvrstih goriva (2,8%).

Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) se i dalje kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u novembru je iznosila 9,7%, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Dinamika ubrzanja bazne inflacije je usporila u odnosu na prethodne mesece, što bi moglo da ukazuje na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka, koje bi moglo da se objasni i kroz usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.

Prema aktuelnoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, saopšteno je iz Kabineta guvernera.