Predstavljen projekat za brigu o zdravlju stabala na Savskom vencu

Zamenica gradonačelnika Vesna Vidović obratila se danas prisutnima na prezentaciji projekta čiji je cilj unapređenje stanja životne sredine u Beogradu kroz brigu o zdravlju stabala. Prezentacija je održana u Opštini Savski venac. Projekat pod nazivom „Unapređenje stanja životne sredine na teritoriji grada Beograda davanjem predloga mera za unapređenje zdravstvenog stanja stabala i sadnju sadnica u dvorištima javnih ustanova – GO Savski venac” realizovao je Sekretarijat za zaštitu životne sredine u saradnji sa Institutom za šumarstvo.

Vesna Vidović je ocenila da su životna sredina, njeno očuvanje i zaštita u fokusu interesovanja i glavna tema u čitavom svetu, pa tako i kod nas, javlja Beoinfo.

– Vlada Srbije, nadležno ministarstvo i Grad Beograd rade mnogo na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine, i to na strateškom nivou, te na održivom sistemu zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života. U ovom poslu pomaže nam i Evropska unija, a u okviru poznatog Evropskog zelenog dogovora izrađen je plan mera u oblasti klime, cirkularne ekonomije, biodiverziteta i uklanjanja zagađenja. Oporavak biodiverziteta igra veoma važnu ulogu u svemu i to je tema ovog projekta. U životnu sredinu treba mnogo ulagati jer od nje čovek ne sme samo da uzima. Cilj ovog projekta je upravo to – rekla je Vesna Vidović.

Ona je precizirala da je realizacija ovog projekta trajala dve godine.

– To je prvi projekat ovog tipa, ne samo u Beogradu već i u Srbiji. Nastavićemo ga na Adi Ciganliji, a zatim i u drugim delovima i opštinama Beograda. Projektom je obuhvaćeno 9.279 stabala, a parcele sa najvećim brojem stabala su kompleks Starog dvora, Klinički centar Srbije i Beogradski sajam – kazala je Vesna Vidović.

Sumiranjem rezultata došlo se do toga da je stanje stabala u javnim ustanovama na Savskom vencu vrlo dobro, ali 1.600 stabala treba da budu uklonjena i zamenjena novim.

– To je bitno jer stanje stabala utiče na bezbednost građana i imovine. Važno je i to što nova i zdrava stabla doprinose boljem kvalitetu vazduha u gradu budući da imaju veću moć apsorpcije – istakla je zamenica gradonačelnika.

Ona je zaključila da javne ustanove treba da budu primer koji će druge ustanove da slede.

Državni sekretar resornog ministarstva Robert Jakša podsetio je da su tokom ove godine u akciji „Srbija sadi” pošumljeni prostori u više od četrdeset opština sa više od pedeset hiljada sadnica. Projekat na Savskom vencu samo je početak, dodao je on, sa krajnjim ciljem da naša zemlja po primeni ekoloških standarda bude rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama EU.

Predsednik Skupštine opštine Savski venac Strahinja Kukić zahvalio je što je upravo ova opština prva u projektu. Ove godine, naveo je on, iz opštinskog budžeta je za unapređenje životne sredine bilo namenjeno oko deset miliona dinara, a plan je da naredne bude izdvojeno i više sredstava.

Kukić je podsetio na brojne realizovane projekte, od sadnje, preko akcija čišćenja Savskog priobalja, podele eko-kesa i PVC kanti, uređenja zapuštenih parcela. Zamenjene su tri kotlarnice u predškolskim ustanovama, a dve osnovne škole priključene su na centralno grejanje. U planu je izgradnja eko-parka u Topčiderskom parku po najnovijim standardima i od eko-materijala, najavio je Kukić. Akcija „Za zeleniji Savski venac” uključuje decu iz PU „Savski venac” sa kojima se sadi cveće i drveće, kako bi se kod njih od malih nogu razvijala svest o važnosti zdrave životne sredine, a Dan bez automobila promoviše zdrav život, vožnju bicikla, šetanju i vežbanje. Važan je i projekat energetske efikasnosti koji se realizuje u saradnji sa resornim ministarstvom, a koji podrazumeva zamenu dotrajale i loše stolarije, što može da umanji potrošnju toplotne energije za 25 do 30 odsto.

Dejan Tripković iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, kao i Ivana Živanović i Filip Jovanović, te drugi zaposleni iz Instituta za šumarstvo, održali su nakon uvodnog obraćanja prezentaciju ovog projekta. Savski venac je poslovno, saobraćajno i turističko sedište Beograda zbog čega je od posebnog značaja briga o zaštiti životne sredine. Na ovoj opštini ima 253 javne ustanove, od kojih 190 imaju stabla. Tokom projekta svako stablo je obeleženo i dobilo je jedinstven registarski broj. Crni bor je najčešća vrsta.

Ocena vitalnosti je u proseku dobra, a Filološka gimnazija izdvojena je kao jedna od javnih ustanova sa najvitalnijim stablima.

Događaju je prisustvovala i gradska sekretarka za životnu sredinu Ivana Vilotijević.