Podrška građana evropskim reformama i dalje na visokom nivou

Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije saopštilo je da je redovno istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije” pokazalo da 43 odsto građana Srbije podržava članstvo zemlje u Evropskoj uniji.

Pomenuto istraživanje, u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), sprovelo je resorno ministarstvo, prema standardu Evrobarometra.

Prema rezultatima istraživanja, ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?”, 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, 32 odsto protiv, 13 odsto uopšte ne bi glasalo, a 12 ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje.

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, ostala visoka. Od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza se nalaze Kina, Rusija i Norveška.

Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani su u pravu kada identifikuju EU kao najvećeg donatora jer je od 2000. do kraja 2020. godine sa 5,3 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava doprinela razvoju Srbije, pri čemu su najveći bilateralni donatori Nemačka, Švedska i Italija.

Trećina ispitanika upoznata je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.

U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika (48 odsto) zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vidi konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova Unije, dok 38 odsto građana smatra da bi i država i oni lično imali koristi (ili mnogo koristi) od članstva Srbije u EU.

Građani smatraju da će najviše koristi od ulaska naše države u EU imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (ukupno 35 odsto), zdravstvo 11 odsto, školstvo 10 odsto, sudstvo i socijalna zaštita po sedam odsto. S druge strane, 21 odsto građana misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU. 

Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije koristi i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti za građane su unapređenje poljoprivrede (11 odsto) i bolja zaštita životne sredine sa 10 odsto.

Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Zanimljiv je podatak da je najveći procenat građana izrazio spremnost da izmeni dosadašnje životne navike, ako je u cilju ulaska u EU. Čak 41 odsto građana se izjasnilo da su spremni da, na primer, počnu da odvajaju smeće za reciklažu, da plaćaju kauciju za PET ambalažu i štede energiju i vodu.

Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora i beneficije koje ima na poslu.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto).