Počinje svakodnevno zakazivanje specijalističkih pregleda

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije Mirsad Đerlek izjavio je danas da se specijalistički pregledi više neće zakazivati od 1. do 5. u mesecu, već svakodnevno, kako bi bolest bila što pre otkrivena i lečenje započelo u najkraćem roku.

Đerlek je u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS) ocenio da po toj staroj dinamici zakazivanja pregleda onom pacijentu koji dođe 10. ili 15. u mesecu može biti veoma ugroženo zdravstveno stanje, pa i život, i da se stoga to moralo promeniti.

Izabrani lekar postavlja indikacije da li je pacijentu potreban specijalistički pregled i opšta bolnica ili zdravstveni centar biće u obavezi da mu to i obezbede, objasnio je on i naglasio da tu ne sme da bude zloupotreba i ispunjavanja želja pacijentima.

Državni sekretar je najavio da će biti povećan broj specijalističkih službi i nivo dijagnostike u domovima zdravlja, i ocenio da se dobrim planiranjem i analizom može rešiti 60 odsto slučajeva na nivou primarne zdravstvene zaštite, kako bi se rasteretila sekundarna i tercijarna – klinički i kliničko-bolnički centri.

On je, govoreći o tome koje će se sve analize ubuduće raditi u domovima zdravlja, rekao da će se za početak obavljati one koje će brzo omogućiti lekarima da procene da li je nešto hitno ili nije.

Na primer, kako je objasnio, radiće se PSA test kod prostate, na osnovu kojeg se može odmah videti da li je stanje hitno, kao i hormoni štitaste žlezde, gde se ne mora zakazivati pregled kod endokrinologa, pa ga čekati nekoliko meseci.

Đerlek je naveo da pacijenti koji ne budu mogli da dobiju termin za specijalistički pregled treba da se obrate direktoru zdravstvene ustanove, jer je on lično odgovoran za obezbeđivanje termina pacijentima, a druga mogućnost je Kabinet Ministarstva zdravlja, gde se pritužba može uputiti preko imejla ili pisanim putem.

Istovremeno, on je podsetio na to da je sa ministarkom zdravlja Danicom Grujičić obilazio zdravstvene stanice u manjim mestima i selima, pri čemu je utvrđeno da su one u znatno lošijem stanju nego što je to u većim gradovima.

Prema njegovim rečima, te ambulante su dosta stare i većina je nepristupačna i nije dostojna 21. veka, zbog čega će se napraviti analiza da li će se praviti nove ambulante koje će imati jedan vid male dijagnostike i gde ćemo tražiti lekare koji će tu raditi.

Državni sekretar je podvukao da će tim lekarima morati da se pruži neka motivacija, poput dobijanja zaposlenja na neodređeno vreme, obezbeđivanja brze specijalizacije i usavršavanja, ali i opremanja ambulanti savremenim aparatima, kako ne bi samo merili pacijentima krvni pritisak i prosleđivali dalje na sekundarni i tercijarni nivo.

On je kao primer naveo Opštinu Mali Zvornik, koja je spremna da plaća stanarinu lekarima koje rade u tim ambulantama, koje su smeštene u mesnim zajednicama i selima, i da im čak iz svog budžeta povećaju plate od 20 do 30 odsto.

Đerlek je, odgovarajući na pitanje da li je već sada napravljen plan kako da se smanje liste čekanja, rekao da će to uglavnom biti neka vrsta dopunskog rada, dok je druga ideja da se pacijenti iz jednog regiona upućuju u druge regione gde su kraće liste čekanja.

Postoji i treći način, a to je da svaka ustanova radi svoj posao, naglasio je on i kao primer naveo ortopediju, kojom se mnoge bolnice veoma malo bave, dok Banjica, kao najspecijalizovanija ustanova za ortopedska stanja, ima listu od 30.000 ljudi na čekanju.

Trauma se mora raditi u opštim bonicama, a visokospecijalizovane operacije u kliničkim centrima, zaključio je državni sekretar.