Kretanje inflacije u februaru 2022.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u februaru na mesečnom nivou iznosila 1,1%, dok je u odnosu na februar 2021. godine iznosila 8,8%, što je u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije iznetim u februarskom Izveštaju o inflaciji.

Na mesečni rast inflacije, slično cenovnim kretanjima prethodnog meseca, najviše su uticale cene hrane, i to pre svega cene povrća i prerađene hrane. Mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u periodu decembar 2021-februar 2022. uspori na oko 1% mesečno, što je dvostruko niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2%.  

I dalje je blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,8% opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, i dalje kreće u granicama cilja. Cene neprerađene hrane su u februaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 26,3%, dok su cene prerađene hrane bile više za 10,0% na međugodišnjem nivou. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, prošlogodišnje suše i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.

Cene energenata su na mesečnom nivou u februaru porasle za 1,2%. Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Evidentirani rast cena naftnih derivata u februaru od 2,6% je zabeležen u prvoj polovini meseca. U drugoj polovini februara, pod uticajem Uredbe Vlade Srbije o ograničavanju cena koja je stupila na snagu 12. februara, cene naftnih derivata su mirovale. Kretanje cena naftnih derivata će i u narednom periodu biti pod uticajem nove Uredbe Vlade Republike Srbije kojom se određuje najviša maloprodajna cena. U vezi s tim, očekuje se da ova uredba ublaži prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske.      

S druge strane, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u februaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,4%. Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja. Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.
 
Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija bi trebalo da se od drugog tromesečja nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja. U međuvremenu, rizici po pitanju inflacije u narednom periodu su se u značajnoj meri intenzivirali, pre svega u domenu kretanja cena proizvoda koji se kotiraju na svetskim robnim berzama, počev od cena energenata, preko cena primarnih poljoprivrednih proizvoda do cena metala i drugih industrijskih sirovina. I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, odnosno nešto bolje u odnosu na prethodnu kada je zabeležen pad poljoprivredne proizvodnje od 5%.