Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Reformski proces u 2024. zavisiće od brzine formiranja nove Vlade

Beograd
Srpska ekonomija

Veća efikasnost u donošenju zakona, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja i dosledna primena propisa pomogli bi stvaranju boljeg poslovnog okruženja, ukazuju podaci poslednjeg NALED-ovog Regulatornog indeksa Srbije (RIS), koji ocenjuje kvalitet zakonodavne prakse u našoj zemlji sa 46 od 100 poena. Na polovične rezultate, kako se navodi u izveštaju, uticao je dug tehnički mandat prethodne Vlade u trajanju od osam meseci, zbog čega je važno da se aktuelni izborni proces efikasno sprovede i da nova Vlada bude formirana u kraćem roku. 

Član Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević objašnjava da je Vlada radila bez usvojenog Plana za datu godinu, pa je, samim tim, u 2022. doneto i 70% manje zakona nego prethodne godine. Ukupno smo dobili 60 zakona, od kojih je 18 imalo uticaj na privredu, a samo jedan bio je u potpunosti nov i tiče se socijalnog preduzetništva. 

- Kvalitetan i predvidiv zakonodavni proces je u interesu i privrede i lokalnih samouprava, zbog čega je NALED pokrenuo izradu ovog izveštaja pre više od decenije. Posmatrajući sva prethodna izdanja RIS-a, vidimo da je donošenje podzakonskih akata bilo i ostalo najveća boljka našeg sistema. Zato je važno da se naredne godine više fokusiramo na sprovođenje zakona, od kojih nam ostaje malo koristi ako podzakonski akti budu kasnili po godinu i po dana. S druge strane, moramo da pohvalimo što je praktično prekinuta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku, a znamo koliko se to često dešavalo ranije – objašnjava Kovačević. 

Od prvog RIS-a, najveći pomak ostvaren je na polju transparentnosti i uključivanja javnosti u pripremu propisa, a najbolji rezultat ostvaren je 2021. kada su javne rasprave i konsultacije organizovane za 95% zakona. Nažalost, taj trend nije zadržan prošle godine, jer zbog oročenog rada Vlade nije bilo dovoljno vremena za diskusiju. Javne rasprave održane su za svaki drugi zakon, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva, objavio je NALED.  

- To je još jedan pokazatelj zašto je važno da postoji kontinuitet u radu regulatornih organa. Mi ćemo već na proleće izaći sa RIS-om 2023/24 i očekujemo da se uzlazni trend uključivanja privrede i javnosti u dijalog nastavi, kao što je bio slučaj pri donošenju Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva – zaključuje Kovačević.  

U Regulatornom indeksu ističe se i da administrativno opterećenje privrede, odnosno vreme uloženo u sprovođenje procedura, kao i svi troškovi taksi i naknada u vezi sa tim, iznosi 2,95% BDP-a. Ove nalaze potvrđuje i istraživanje privrede koje je urađeno u 2023, a u kojem 92% privrednika navodi da je najveći problem regulatornog okruženja visoko finansijsko i administrativno opterećenje  poslovanja.  

Kada je reč o komunikaciji institucija sa građanima, zabeleženo je da ministarstva u proseku odgovore na nešto više od polovine upita koje dobiju, u čemu su redovniji kod lakih pitanja (odgovori se na 68% svih upita), a manje su ažurni ako treba da dostave informacije od javnog značaja (44%), iako su to po zakonu u obavezi da urade. Sajtovi su i ove godine ocenjeni kao pregledni.  

RIS prati put usvajanja zakona, od donošenja Plana rada Vlade, preko javnih rasprava o nacrtima zakona, do efekata sprovođenja zakona na privredu, kroz šest komponenti. Uz predvidivost donošenja propisa (ispunjenost zakonodavnog plana i učestalost izmena i dopuna zakona) i ažurnost sprovođenja zakona (donošenje podzakonskih akata), RIS meri i kvalitet pripreme propisa (sprovođenje analiza o efektima planiranih zakona), uključenost javnosti u tom procesu (javne rasprave, dostupnost nacrta i hitnost usvajanja), regulatorno opterećenje (administrativni troškovi primene zakona) i dostupnost informacija o propisima.  

Od 2013. kada je objavljen prvi RIS do danas je objavljeno osam izveštaja, a poslednji je objavljen uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.  

Ostali naslovi

Holanđani ne smanjuju broj letova za Beograd
Srpska ekonomija
Holandska nacionalna avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines neće smanjivati broj nedeljnih letova iz Amsterdama ka Beogradu. Tokom letnjeg reda letenja, koji počinje 31. marta i traje do 26. oktobra 2024. godine, KLM će imati dva dnevna leta na relaciji Beograd – Amsterdam
Promovisana knjiga Anesteziologija -teorijske i praktične osnove savremene kliničke prakse
Srpska ekonomija
U pozorištu na Terazijama u Beogradu, u subotu 24. februara, promovisana je knjiga "Anesteziologija -teorijske i praktične osnove savremene kliničke prakse" u izdanju FMN. Ovo je prva ovakva knjiga objavljena nakon 25 godina , kada je izdat poslednji udžbenik iz ove oblasti iza kojeg je stajao osnivač naše anesteziologije prof. dr Predrag Lalević
Virtuelno oživljen čovek iz Lepenskog vira nastavlja putovanje po Srbiji
Srpska ekonomija
Projekat „Prethistoric MetaHuman“ - digitalno oživljen čovek koji je pre 10.000 godina zaista živeo u Lepenskom viru, posetioci Narodnog muzeja u Kikindi moći će da vide do 16. marta. Svi posetioci izložbe postaće deo naučne i digitalne revolucije
Počela velika rekonstrukcija Trga Nikole Pašića
Srpska ekonomija
Jedan od najambicioznijih projekata u našoj prestonici – rekonstrukcija Trga Nikole Pašića, simbola glavnog grada i mesta susreta kulture, istorije i budućnosti, zvanično počela je u ponedeljak i trajaće 210 kalendarskih dana
Nestlé u Surčinu otvorio fabriku hrane na biljnoj bazi
Srpska ekonomija
Potrošači nastavljaju da biraju hranu koja je dobra za njih kao i za planetu. Zato je Nestlé danas svečano otvorio novu fabriku za proizvodnju obroka na biljnoj bazi, pored postojeće fabrike u Surčinu. Investicijom od 80 miliona švajcarskih franaka i otvaranjem 220 novih radnih mesta, nova fabrika proizvodiće nutritivno bogate i ukusne obroke na biljnoj bazi
Uspešno završen Međunarodni sajam turizma u Beogradu
Srpska ekonomija
Završeni su 45. Međunarodni sajam turizma i 19. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme „Horeka – oprema” u Beogradu, saopšteno je iz „Beogradskog sajma”. Kako je navedeno, manifestacije su opravdale očekivanja i nagovestile ulazak u novu eru razvoja turizma. Čak 42.453 hiljade posetilaca obišlo je obe manifestacije i zabeleženo je više od 500 održanih sastanaka
Bečki Ferien-Messe najveći sajam turizma u Austriji
Srpska ekonomija
U četiri dana oko sveta! To je slogan predstojećeg sajma turizma u Beču koji se održava od 14. do 17. marta. Najveći sajam za odmor, putovanja i slobodno vreme u Austriji i 2024. godine obećava veliki broj destinacija. Ovogodišnja zemlja partner je Češka
Srbija u razvoj veštačke inteligencije ulaže 100 miliona evra do 2026.  
Srpska ekonomija
Srbija će u naredne dve godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 miliona evra. Strateški okvir za takav poduhvat trebalo bi da pruži nova Stretegija razvoja veštačke inteligencije do 2030. koja će biti jedan od prioriteta nove Vlade, zajedno sa pratećim Akcionim planom. Cilj je da se Srbija svrsta u lidere regiona u ovoj oblasti, poručeno je na sednici NALED-ovog Saveza za eUpravu
Nezaposlenost mladih u Srbiji smanjena za 3,7 odsto u četiri godine
Srpska ekonomija
U poslednje četiri godine u Srbiji je zabeleženo smanjenje nezaposlenosti mladih osoba za čitavih 3,7 odsto, rečeno je danas na regionalnoj konferenciji u okviru inicijative za unapređenje zapošljavanja mladih u zemljama Zapadnog Balkana i Turske „WB&T for EmploYouth” u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac
Balkanski rijaliti u Beču
Srpska ekonomija
Od 20. marta do 10. aprila 2024. godine u bečkom bioskopu „METRO Kinokulturhaus“ prikazuje se retrospektiva Filmskog arhiva Austrije „Balkan dreams – Balkan realities“. U Beču se kaže da „Balkan počinje pred vratima“, jer njegovi stanovnici i njihove tradicije još od sredine 19. veka utiču na svakodnevni život Beča