Veliko interesovanje investitora za srpske obveznice

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Republika Srbija emitovala evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i deset godina, pri čemu je prikupljeno 1,75 milijardi dolara, uz najveće interesovanje investitora za srpske obveznice u istoriji.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je tim povodom da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila šest puta veća od ponude.

Mali je naveo da je ukupna tražnja investitora iznosila 11 milijardi dolara, i bila je šest puta veća od ponude, i istakao da je ovo veliki uspeh za našu zemlju i za sve građane Srbije, i potvrda ekonomskih rezultata koje smo ostvarili u prethodnom periodu.

Pokazalo se da investitori i dalje imaju veliko poverenje u Srbiju i u našu ekonomsku budućnost. Više od 500 respektabilnih investitora iz celog sveta je pokazalo interesovanje za naše hartije od vrednosti, rekao je Mali i dodao da je reč o najvećoj tražnji od kada Srbija emituje obveznice na međunarodnom tržištu.

Nakon predstavljanja makroekonomskih rezultata Republike Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću u prethodnih nekoliko dana, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,75 milijardi dolara, u dve tranše na rok od pet i deset godina.

Tokom procesa emisije, usled velike tražnje, Ministarstvo finansija je uspelo da smanji prinos u odnosu na početno ponuđeni.

Nove obveznice ročnosti pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 2,9 odsto.

Obveznice ročnosti deset godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,5 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 3,1 odsto.

Ministar finansija je istakao i da je Srbija postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU.

Prema njegovim rečima, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i konflikta u Ukrajini, čak dvanaest, četiri, odnosno pet puta. 

On je napomenuo da s obzirom na to da se očekuje dalji rast stopa prinosa na međunarodnom tržištu, Republika Srbija je odlučila i bila spremna da koristi trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, kako bi prikupila neophodna sredstva za dalju finansijsku stabilnost i dalji rast privrede, te spremno dočekala ovu godinu.

Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovanih obveznica konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi, objasnio je on.

Mali je ukazao na to da je na ovaj način, iskorišćen povoljni odnos kursa evra i dolara u ovom trenutku, kao i trenutna divergencija između dolarskih i kamatnih stopa u evrima na međunarodnom tržištu kapitala, i postignuta najpovoljnija cena  zaduživanja.

Pri tome, Republika Srbija koristi hedžing, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association).

Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije. 

U protekle tri godine Ministarstvo finanisja aktivno hedžuje svoj portfolio, te smo zabeležili i značajne uštede kako na kamatnim stopama, tako i na razlici u deviznom kursu prilikom otplate duga, rekao je Mali.

On je dodao da globalna kriza, sukob u Ukrajini i energetska nestabilnost podižu cenu novca na tržištu, tako da ćemo morati da sačekamo kraj ove krize kako bismo opet došli do kamatnih stopa od dva odsto koje su nam bile dostupne 2021. godine.

Ministar finansija je dodao da su znatan porast kamatnih stopa i situacija u globalnoj ekonomiji pojačale pritisak čak i na Nemačku, koja ima najviši kreditni rejting u Evropi - AAA, i koja inače služi kao benčmark za izdavanje obveznica u evrima.

Mali je naveo da su prinosi na nemačkim obveznicama porasli čak šest puta za poslednjih godinu dana.

Potpredsednik Vlade je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.

On je podsetio da je svet već tri godine u krizi, da je 2023. godina u kojoj će biti mnogo izazova, ali da su srpske javne finansije stabilne i spremne za prelivanje svetskih ekonomskih turbulencija.

U takvim vremenima najvažnije je da ste likvidni. Srbija ima novca na računu, imamo podršku međunarodnih institucija, što nam je u ovakvim godinama podrška za neophodnu stabilnost, koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate, poručio je on.

Mali je zaključio da je jedan od prioriteta naše ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.