Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

U Trci za šume 19 kompanija sadi 13.182 stabala hrasta na Fruškoj Gori

Fruška Gora
Foto: Fondacija Ana i Vlade Divac
Srpska ekonomija

Predstavnici 19 društveno odgovornih kompanije koje posluju u Srbiji, u saradnji sa predstavnicima Serbia Business Run i Fondacije Ana i Vlade Divac, sade 13.182 stabala hrasta kojima će biti pošumljeno 4,39 hektara površine na Fruškoj Gori. Oni su time priveli kraju ovogodišnju „Trku za šume“ pokazavši da u trci za bolju životnu sredinu svi možemo biti pobednici.

„Pored promocije zdravog života i sportskih vrednosti, Serbia Business Run takođe promoviše i društvenu odgovornost. To je biznis trka nastala pre devet godina kao mali projekat u Beogradu, a koja se sada realizuje u četiri grada i broji 40.000 učesnika, te uviđamo kapacitet i moć da udružimo kompanije da zajedno uradimo nešto korisno za celo društvo. Tako je nastala ideja da organizujemo simboličnu trku za šume koju smo započeli pre dve godine u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac“, rekao je Veroljub Zmijanac, direktor Serbia Business Run.

U prethodne dve godine „Trka za šume“ je bila fokusirana na gradske sredine, te je 2022. godine posađeno 250 stabala u Beogradu, 2023. godine 2.000 stabala u Zrenjaninu, dok je ove godine fokus bio na Fruškoj Gori kao jednoj od ekološki najznačajnijih lokacija u Srbiji.

„Na Fruškoj Gori, na više od 12.000 hektara ima starih stabala sa smanjenom sposobnošću prirodnog obnavljanja a i usled različitog vlasništva i tretmana šuma u prošlosti, vremenom je došlo do smanjenja broja hrastova i bukve“, istakao je Dragan Vidović, pomoćnik direktora Nacionalnog parka Fruška Gora i rukovodilac sektora za zaštitu i razvoj.

„Sadnjom više od 13.000 stabala hrasta svi mi zajedno, a posebno 19 kompanija koje su učestvovale u ovoj simboličnoj trci, doprinosimo da šuma na Fruškoj Gori bude održiva, dajemo veliki doprinos očuvanju živote sredine i zajedno gradimo održivu budućnost za sve nas“, rekao je Dejan Drobnjak, menadžer za komunikacije u Fondaciji Ana i Vlade Divac.

U „Trci za šume“ kompanije učesnice su kupovale zelene pakete i tako obezbedile učešće u ovoj simboličnoj „trci“ u kojoj su svi pobednici. Serbia Business Run i Fondacija Ana i Vlade Divac nameravaju da i narednih godina, uz pomoć društveno odgovornih kompanija i podrške trkača, posade što veći broj novih stabala širom Srbije.

Sa manje od 30 odsto pošumljenosti, Srbija ima najmanji procenat šuma u regionu. Pored pošumljavanja novih terena, neophodno je i redovno održavanje i obnavljanje postojećih šuma.

Ostali naslovi

Menja se struktura gostiju u Beogradu
Srpska ekonomija
Od više od milion i trista hiljada turista koji su od početka godine do kraja oktobra posetili Beograd, 1.133.116 su strani gosti kojih je za 14% više u odnosu na isti period prošle godine. Strani gosti čine predominatan udeo i u broju ostvarenih noćenja u beogradskim smeštajnim kapacitetima, koji je dostigao tri miliona i sto hiljada u prvih deset meseci
Proglašen Park prirode Veliki Jastrebac
Srpska ekonomija
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o proglašenju Parka prirode „Veliki Jastrebac”, čime je obezbeđena zaštita jedne od najšumovitijih planina Srbije i Balkanskog poluostrva, koja je poznata po bogatim lišćarskim zajednicama reliktnog i endemičnog karaktera, a posebanu vrednost imaju jedinstvene šumske zajednice, uključujući prašumske sastojine planinskog javora
Bolničko odeljenje od drvenih modula
Srpska ekonomija
Renoviranje najveće bolnice u Austriji, bečke Opšte bolnice (AKH), tokom redovnog rada bolnice predstavlja pravi izazov. Kako bi se u što kraćem roku stvorio prostor za pacijente, odlučeno je da se u cilju proširenja koriste drveni moduli
Događaji u Beogradu povodom ponovnog otvaranja pariske katedrale Notr Dam
Srpska ekonomija
Povodom ponovnog otvaranja pariske katedrale Notr Dam, koje će biti održano 7. i 8. decembra, Francuski institut u Srbiji i Ambasada Republike Francuske pripremili su niz događaja koji će se održati od 9. decembra do kraja januara 2025. kako bi istakli značaj ovog remek-dela evropske kulturne baštine
Srbija na 9. mestu u svetu po izloženosti pretnjama koje dolaze iz online sveta
Srpska ekonomija
Prema stepenu rizika od sajberpretnji koje dolaze sa interneta, korisnici u Srbiji su rangirani na visokom 9. mestu. U skladu sa globalnim trendovima koji govore da je broj novodetektovanih uzoraka malvera u 2024. godini porastao za 14% na 467.000 uzoraka dnevno, Kaspersky beleži umereni rast gotovo svih tipova pretnji i u Srbiji
Republički geodetski zavod domaćin završne konferencije projekta SPATIAL II
Srpska ekonomija
Republički geodetski zavod (RGZ) bio je domaćin završne konferencije projekta SPATIAL II, održane od 4. do 6. decembra 2024. godine u Beogradu. Projekat, sproveden u saradnji sa Holandskim katastrom i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, imao je za cilj unapređenje infrastruktura geoprostornih podataka u regionu Zapadnog Balkana
Otkrijte tajne sutrašnjice uz šoljicu omiljene kafe!
Srpska ekonomija
Da kafa nije samo napitak nego mnogo više od toga potvrđuje i tradicija gledanja u šolju, koja je kao melem razgovorima, ali i inspiracija za razmišljanje o različitim životnim oblastima. A možda ste već bacili pogled u šolju nakon ispijanja kafe pokušavajući da dešifrujete oblike u talogu kako bi makar malo videli šta donosi budućnost
Novi eksponati u muzeju u Beču
Srpska ekonomija
Više od 80 godina natpis „Volksbücherei Braunau“ (Narodna biblioteka Braunau) bio je vidljiv na četiri kamene ploče na rodnoj kući Adolfa Hitlera. Od 2023. godine zgrada se preuređuje. Tom prilikom ploče su uklonjene i predate muzeju „Kuća austrijske istorije“ (hdgö) u Beču. Od sada su ploče deo glavne izložbe „Novo doba: Austrija od 1918“ u najnovijem delu palate Hofburg (Neue Hofburg)
Radna praksa za mlade sa invaliditetom
Srpska ekonomija
Forum mladih sa invaliditetom i USAID pozivaju mlade sa invaliditetom da se prijave na program radne prakse u 39 kompanija
StarTech podržao još 12 srpskih inovatora za globalni iskorak 
Srpska ekonomija
U konkurenciji od više od 160 prijavljenih projekata, 12 kompanija ponudilo je najinovativnije ideje na četvrtom godišnjem StarTech konkursu i zasluženo osvojilo bespovratna sredstva u ukupnoj vrednosti od 500.000 dolara