Poboljšati status slobodnih umetnika

Radi što kvalitetnijeg doprinosa razvoju sektora kulture neophodno je poboljšanje statusa slobodnih umetnika kroz regulativu koja se bavi njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem, ukazano je na stručnom panelu “Izazovi kreativne industrije” u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Za realizaciju novih inicijativa važna je saradnja umetničkih udruženja sa resornim državnim institucijama i asocijacijama privrede, zaključili su učesnici panela čiji je domaćin Grupacija muzičkih izvođača i muzičkih autora Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije.

Sekretarka Udruženja za kreativnu industriju PKS Vida Samardžić najavila je učesnike panela koji je započet razgovorom sa dr Hristinom Mikić, ekspertom u oblasti ekonomije kreativnog sektora.

„Bernskom konvencijom o zaštiti književnih i umetničkih dela prepoznata je specifičnost umetničkog stvaralaštva i značaj za kulturni i ekonomski razvoj. Njom je identifikovana neophodnost razvoja ekonomskih mera za podršku umetničkom stvaralaštvu, posebno razvoju fiskalnih instrumenata”, istakla je Mikić.

Kako je navela, osamdesetih godina UNESKO je doneo preporuke o statusu umetnika za svoje članice kako bi se zaštitili umetnici i kulturni razvoj. Dodala je da je neophodno uvesti poreske olakšice za stimulaciju umetničkog stvaralaštva pored direktnih državnih davanja jer država neće imati mogućnosti da podrži razvoj kreativnog sektora.

Jedna smo od retkih zemalja kojima je praksa plaćanje poreza i doprinosa na svaki pojedinačni prihod koji se ostvari, većina zemalja Evrope je već prestala sa tom praksom, rečeno je u izlaganjima, objavila je PKS. 

Ana Stanić je kao primer dobrog rešenja iz zemalja okruženja navela rešenja koja su na snazi u Republici Hrvatskoj, dok je Igor Jovičić, generalni sekretar SEMUS, rekao da je neophodno da se usklade poreske politike sa kulturnom politikom Republike Srbije koja je jasno navedena u članu 3 Zakona o kulturi gde se garantuje ravnopravnost rada svih subjekata u kulturi, podsticanje raznolikosti kulturnih izraza i podsticanje razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u kulturi.

Ksenija Marinković iz Asocijacije umetničkih galerija Srbije dala je primer šireg dijapazona poreskih mera u vidu poreskih olakšica koje mogu stimulisati razvoj umetničkog tržišta, na primer, smanjenje poreske stope na promet umetničkiim delima, priznavanje ulaganja u umetnička dela kao poslovni rashod kompanija i obavezna izdvajanja za umetničko opremanje novoizgrađenih objekata.

Učesnici panela razmotrili su i pitanja uticaja izmena zakona pre više od dve decenije na poslovanje umetničkog sektora i slobodnih umetnika, kao i izazove sa kojima se susreću umetnici, kako prilikom stvaranja, tako i plasiranja svojih dela.