Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Broj prijavljenih sezonaca u poljoprivredi dostigao 100.000

Beograd
Foto: NALED
Srpska ekonomija

Broj elektronski registrovanih sezonskih radnika u poljoprivredi, za nepunih šest godina, od kada je započeta reforma sezonskog zapošljavanja, dostigao je gotovo 100.000. Portal i aplikaciju do sada je koristilo oko 900 poslodavaca, koji su na ime poreza i doprinosa za angažovane radnike u budžet uplatili 1,9 milijardi dinara.

Portal "Sezonski radnici" čiju je izradu inicirao NALED, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, koju sprovodi GIZ, funkcioniše od 2019. i omogućava jednostavnu prijavu radnika na dnevnom nivou. Portal je tada u potpunosti preuzela Poreska uprava, a broj prijavljenih sezonaca iz godine u godinu raste, pa ih je tako tokom 2019. bilo oko 28.000, a tri godine kasnije 49.000.

Ovi podaci pokazuju da je reforma imala značajan uticaj na suzbijanje sive ekonomije i nelegalnog poslovanja, jer je prema procenama broj radnika angažovanih na crno u poljoprivredi pre uspostavljanja elektronskog sistema prijavljivanja iznosio više od 90%, poručeno je na  panelu CORE days konferencije, koju organizuje NALED, uz podršku Švedske i Nemačke Vlade, a u saradnji sa Partnerstvom za konkurentniji region.

- Pre početka reforme, ugovor je imalo tek nešto više od 3.500 radnika, od broja angažovanih sezonaca u poljoprivredi Srbije, za koje se procenjuje da ih ima između 65.000 i 80.000. Sada ih je polovina angažovana kroz sistem, odnosno uvedena u legalne tokove. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji se primenjuje od 2019, pokazao se kao dobro rešenje za suzbijanje sezonskog rada na crno, od čega korist imaju svi – poručila je Amira Omanović, projektna menadžerka GIZ-a.

Ona je naglasila da uspeh reforme leži u efikasnosti, jer je proceduru potpisivanja ugovora na papiru i odlaska na šaltere institucija zamenila prijava putem portala. To je omogućilo poslodavcima, po prvi put i fizičkim licima, domaćinstvima, ne samo firmama, da prijave sezonce za svega nekoliko minuta i obaveze prema državi izmiruju samo za one dane za koje su radnici zaista i radili. Ovaj zakon, naglasila je Omanović, puno je pomogao i zaposlenima, koji su sada postali vidljiviji. Za dane tokom kojih su angažovani, osim naknade za rad, sada ostvaruju i pravo na penzijsko i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Pojednostavljeni sistem prijave sezonaca u Srbiji uskoro bi mogao da postane i uspešna regionalna priča. GIZ i NALED, upravo kroz CORE partnerstvo koje je i osnovano kao platform za dijalog i najbolja reformska rešenja za održivi Zapadni Balkan,  pružaju podršku vladama država u regionu da dobre prakse prenesu na ostatak zapadnobalkanske šestorke. 

- Crna Gora u saradnji sa GIZ-om radi na Nacrtu zakona o stalnom sezoncu i trudimo se da najbolje prakse iz Srbije i Hrvatske implementiramo i kod nas, da sredimo tržište rada, da ga otvorimo u skladu sa standardima EU, a da pri tom zadržimo naše državljane. I mi se susrećemo sa nedostatkom radne snage i samo prošle godine izdato je više od 30.000 dozvola za rad za strance, dok je na evidenciji nezaposlenih bilo 38.000 naših državljana. Nadamo se da će Zakon o stalnom sezoncu pomoći kako poslodavcima, da one zaposlene koji dolaze iz stranih zemalja, a koji su kvalitetni, vežu za sebe, tako i našim državljanima da svoj posao pre svega potraže u Crnoj Gori – poručila je mistarka za rad, zapošljavanje i socijalni dijalog Crne Gore Naida Nišić.

Prema podacima sa portala sezonskiradnici.gov.rs, poslodavci do sada prijavili više od 6,1 milion dana angažovanja sezonskih radnika, najviše u periodu jun – septembar, kada su i najveće potrebe za radovima u poljoprivredi. Najveći broj radnika ima između 18 i 30 godina ili od 46 do 60. Takođe, zabeležen je i trend rasta angažovanja stranih državljana. Ukupno je angažovano više od 3.100 radnika bez srpskog državljanstva, a samo u 2024. godini, do sezonskog posla putem portala  došlo je 1.000 stranaca. 

NALED i GIZ zalažu se za proširenje reforme sezonskog zapošljavanja i na kućno-pomoćne poslove, građevinarstvo, ugostiteljstvo i turizam. Nove okolnosti na tržištu rada, posebno imajući u vidu održavanje EXPO 2027, dodatno će povećati potražnju za poslovima u ovim sektorima. Rad na nacrtu izmene zakona kojim bi se poširila pojednostavljena procedura prijave sezonaca i na druga zanimanja započet je još 2022, dokument je prošao javnu raspravu, ali nije ušao u dalju proceduru.

Zoran Martinović, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, najavio je ponovo aktiviranje radne grupe kako bi se doneo propis koji bi omogućio da se sezonci i u drugim sektorima prijavljuju putem portala. 

Ostali naslovi

Don Don i meksička Bimbo grupa sklopili sporazum o strateškoj saradnji
Srpska ekonomija
Slovenački Don Don je saopštio da će u okviru pekarske grupe Bimbo preuzeti vodeću ulogu u razvoju poslovanja i prodajnog asortimana u srednjoj, istočnoj i južnoj Evropi, gde Bimbo do sada nije bio prisutan
Mogućnost subvencionisane cene dizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva do 10. novembra
Srpska ekonomija
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Aleksandar Martinović izjavio je da je to ministarstvo postiglo dogovor sa kompanijom „NIS Srbija“ da sva registrovana poljoprivredna gazdinstva do 10. novembra ove godine mogu da ostvare pravo na subvencionisanu cenu dizela od 179 dinara po litru
Beč – obiman program podrške za unapređenje igrališta za sportove sa loptom
Srpska ekonomija
Cilj programa podrške je, između ostalog, modernizacija igrališta za sportove sa loptom. Odabrana igrališta će dobiti nove fudbalske golove i koševe koji prouzrokuju manje buke. Takođe, mreže koje okružuju igrališta biće zamenjene modelima koji ne prouzrokuju buku, kao i podloge i veštačka trava. Pored toga, biće postavljene mreže za zaštitu kako bi se povećala sigurnost
Rekordan broj posetilaca na 67. Međunarodnom sajmu knjiga
Srpska ekonomija
Međunarodni beogradski sajam knjiga obišlo je 203.350 posetilaca, što je rekord otkada se poseta meri na sadašnji način, saopšteno je iz Beogradskog sajma. Na ovoj manifestaciji nastupila su 424 direktna izlagača i suizlagača, od čega je bilo 340 domaćih i 84 iz inostranstva
Srbija postaje nanotehnološki centar
Srpska ekonomija
Kompanija OCSiAl, najveći svetski proizvođač grafenskih nanocevi, svečano je otvorila najsavremenije postrojenje za sintezu ovih cevi u industrijskim količinama u Staroj Pazovi, čime je načinjen veliki korak ka tome da Srbija postane jedan od najinovativnijih nanotehnoloških centara u Evropi
Srbija posvećena zelenoj tranziciji: 45% energije iz obnovljivih izvora do 2030.
Srpska ekonomija
Energetska tranzicija, korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticanje inovacija i investicija u održive tehnologije su ključne inicijative za ostvarivanje ekoloških ciljeva i konkurentnost našeg regiona, zaključak je sa treće regionalne CORE Days konferencije – Odgovor na ESG izazove
Virtuelni obilazak bečke gradske većnice
Srpska ekonomija
Bečka gradska kuća jedna je od omiljenih znamenitosti za razgledanje kako za turiste tako i za same Bečlije. Iako postoje ture razgledanja gradske većnice na licu mesta, gradska služba Beča razvila je za sve one koji nisu u mogućnosti da lično posete gradsku kuću, 3D obilazak
Nagrađeni najbolji mladi pisci
Srpska ekonomija
Za konkurs „Iskaži se“ pristigle su prijave gotovo stotinu kandidata, a kao najbolje među njima izdvojile su se Ivana Čolić, Anđela Dragović, Joka Nikolić, Milica Popović i Katarina Mirčetić. Autorke su se izrazile u kratkim formama proze i poezije na temu šta ih motiviše u obrazovanju i želji za uspehom
Srpske rakije u Beču dobile visoke ocene
Srpska ekonomija
Sedam destilerija iz Srbije u organizaciji Privredne komore Srbije predstavilo se na prestižnom „Falstaff Vienna Bars and Spirits Festivalu“ u bečkom dvorcu Hofburg, na kojem su učestvovali proizvođači žestokih pića iz čitavog sveta
Masovna legalizacija objekata ostaje ključni prioritet i u 2025.
Srpska ekonomija
Stav privrede je jasan: digitalizacija postupka i masovno sprovođenje ozakonjenja objekata u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podsticanje zelene tranzicije kroz racionalniju potrošnju energije i širu proizvodnju iz obnovljivih izvora i uvođenje sistema eProstor za izradu prostornih i urbanističkih planova