Srbija u oblasti transporta suštinski deo Evropske unije

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukutre u Vladi Republike Srbije Goran Vesić razgovarao je danas u Briselu sa evropskom komesarkom za transport Adina-Jaonom Valean o usaglašavanju propisa sa EU u toj oblasti i zajedničkim projektima.

Vesić je u obraćanju novinarima nakon sastanka istakao da će tokom godine biti usvojeno šest zakona i dva podzakonska akta, te će naše zakonodavstvo u potpunosti biti usaglašeno sa evropskim propisima i standardima u oblasti saobraćaja.

On je precizirao da će resorno ministarstvo predložiti zakone o železnici, o interoperabilnosti železničkog sistema, o bezbednosti železničkog saobraćaja, kao i ratifikaciju Konvencije o bezbednosti na morima, te zakon o vazdušnom saobraćaju i zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, drumskom i vodnom saobraćaju.

Nakon usvajanja tih zakonskih rešenja i dve uredbe, biće ispunjene sve obaveze za 2023. godinu iz Nacionalnog plana za priključenje EU koji je usvojila Vlada, ukazao je ministar i ocenio da poglavlja 14 i 21 u pregovorima sa EU, a koja se tiču transporta, mogu lako da budu otvorena i odmah zatvorena, budući da neće biti otvorenih pitanja u ovoj oblasti.

Prema njegovim rečima, iako je naša zemlja kandidat za članstvo, Unija mora Srbiju da tretira kao članicu, jer mnogi evropski koridori prolaze kroz našu teritoriju, a neke od zemalja EU čak i nemaju pravu vezu sa drugim zemljama EU bez Srbije.

Zato smo tu u boljoj poziciji nego drugi sektori, budući da EU, ulažući u transport u Srbiji, ulaže u svoju bolju povezanost, naglasio je on i ujedno u ime Vlade iskazao zahvalnost na donaciji EU za brzu prugu Niš–Beograd, u iznosu od 600 miliona evra.

On je napomenuo da je kompletna vrednost pruge veća od dve milijarde evra, a nakon njenog završetka postojaće direktna veza brzim vozim između Niša i Budimpešte.

Na sastanku je, kako je preneo, bilo reči i o drugim projektima za koje EU daje grantove, a to je rehabilitacija i elektrifikacija pet regionalnih pruga u Srbiji, dužine 588 kilometara.

Kako bi zajednički projekti EU i Srbije bili sprovedeni, Vesić je predložio da se organizuje zajednički komitet koji bi se mesečno sastajao, pratio projekte i ubrzavao njihovu realizaciju, dok će pri resornom ministarstvu biti ustanovljen sektor za bezbednost saobraćaja.

Naime, u izveštaju EU o napretku Srbije, bezbednost na putevima i prugama primećena je kao veliki problem Srbije, budući da u našoj zemlji na putevima život izgubi 30 odsto više ljudi nego u EU, predočio je ministar.

Vesić je saopštio i da je sagovornike u Briselu informisao o tome da su u toku završni razgovori sa kompanijama iz Severne Makedonije i Albanije o zajedničkom TAG uređaju kako bi se lakše putovalo kroz Balkan.

On je ponovio stav Vlade da bez obzira na to što je priključenje Uniji politička odluka, Srbija, zbog sebe i svojih građana treba da uskladi svoje propise sa EU, jer je Unija naš najveći spoljnotrgovinski partner i davalac grantova.

Naša trgovinska razmena sa EU u 2022. godini dostigla približno 35 milijardi evra, sa porastom od 26,62 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. Ne postoji značajniji trgovinski partner od Evropske unije i zato je važno da prilagodimo propise, posebno u oblasti saobraćaja, u kojoj jesmo suštinski deo Unije, zaključio je ministar.