Žene u biznisu: Da li je ovo svet muškaraca?

U poslednje dve decenije pitanje rodne ravnopravnosti kao i institucionalni mehanizmi za njihovo unapređenje jedno je od gorućih pitanja. O rodnoj senzitivnosti u kompanijama, motivaciji i vidljivosti obrazovanih žena, kao i o pitanju kako izgleda biti na tako visokim pozicijama kao žena u Srbiji na panelu Žene u biznisu – Da li je ovo svet muškaraca?“ sa moderatorom Tamarom Jokanović, generalnom direktorkom agencije Represent Communications razgovarale su Marina Hadrović, Managing Director za istočna tržišta i Bugarska, Mondelēz International, Ksenija Karićm CEO, Schneider Electric Srbija, Zorana Milidrag, suosnivač eCommerce asocijacije u Srbiji i Jelena Ristić, Country Manager za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, Mastercard.

Uvodeći u priču o tome kako se snalaze žene u binisu i van njega, Jokanović je podsetila na činjenice da su usvojeni Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o zabrani diskriminacije (2009), osnovano je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost (2014), usvojena je Strategija za rodnu ravnopravnost sa važenjem do 2030. godine, revidirani su i različiti relevantni zakoni, poput Zakona o porodici, Krivičnog zakona, Zakona o radu, Zakona o zapošljavanju i sl. Sve ove mere pomogle su da poraste učešće žena u javnom i poslovnom životu, te je danas u sazivu Narodne skupštine 36,4% poslanica, na čelu Vlade je žena, kao i na čelu Narodne banke Srbije i Ustavnog suda Srbije. To potvrđuje i Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu iz 2022. koji kaže da od 146 zemalja Srbija zauzima 23. mesto po pitanju rodne ravnopravnosti prema udelu žena u politici, što je skoro duplo više žena na ministarskim pozicijama nego 2006.

“Zagovornik sam teze da ako bi se zene držale malo više zajedno, bile bi daleko uspešnije i pre svega utabale bi prostor za neke dalje generacije žena pogotovo na ovim prostorima. Od lepote podele između žena i muškaraca otišli smo u pogrdnost tih pojmova i takmičenja između muškaraca i žena. Umesto priče o ženstvenosti i džentlmenstvu došli smo do priče o bespolnosti, borbe između žena i muškaraca i žene i žena. Mislim da će u budućnosti biti najvažnije da se razvija upravo emocionalna inteligencija i sposobnost za ‘creative problem solving’. Tako će ono što se dugo zvala ženska slabost postati najveća prednost koju tražimo od zaposlenih. Nadam se da ćemo sledeće godine umesto priče o ženskim i muškim poslovima pričati o tome šta treba razbijati kod ljudi i zaposlenih uz pomoć čega neće biti zamenljivi od strane robota i veštačke inteligencije”, istakla je zorana Milidrag. 

Podaci iz studije Ženske ekonomije koja je sprovedena prethodnih meseci među ženama u Srbiji, prema rečima Jelene Ristić pokazali su se vrlo različiti. 

„Rezultati govore da 66,9 odsto ispitanica smatra da su finansijski nezavisnije u odnosu na prethodne generacije, a 49 odstoi njih da su muškarci u boljoj finansijskoj poziciji od žena. Na pitanje zašto je to tako, odnosno koji faktori stavljaju žene u nezavidniju poziciju u odnosu na muškarce, 57 odsto ispitanica je reklo da je to neplaćeni kućni rad, 44 odsto smatra da su muškarci bolje plaćeni od žena na istim pozicijama, 35 odsto je reklo da žene češće napuštaju karijere da bi se bavile decom nego što je to slučaj sa muškarcima, ali je zanimljiv i odgovor 20 odsto ispitanica koje smatraju da neke žene biraju da finansijski zavise od partnera, što je definitivno jako nasleđe prošlosti“.

Govoreći o tome kakvo je stanje u kompaniji Mondelēz International kada su u pitanju različitost, jednakost i inkluzija, Marina Hadrović, generalna direktorka ove kompanije za Adria regiju i Bugarsku rekla je da u ovoj kompaniji, bar kada govorimo o ovom delu Evrope, žene čine većinu, na šta je ona posebno ponosna: 

„Uzimajući u obzir podatke za tržišta Bugarske i Adrija regije, od ukupnog broja zaposlenih, uključujući i zaposlene u našim fabrikama u Bugarskoj, više od polovine (55.5%) čine žene. Pojedinačno gledano, samo u Adrija regiji struktura naših zaposlenih je takva da više od 60% čine žene, tačnije 64%, dok 36% čine muškarci. Istovremeno, kada govorimo o procentu učešća žena u okviru našeg leadership tima u Bugarskoj i Adria regiji, i tu su pripadnice lepšeg pola brojnije  - skoro dve trećine u leadership timu čine žene. U kompaniji Mondelēz trudimo se da izgradimo takvo radno okruženje u kome se različitost i inkluzija prihvataju kao deo korporativne kulture, u isto vreme podstiče ekonomsko osnaživanje naših kolega i zajednica u kojima poslujemo“.“.

U kompaniji Schneider Electric 40 odsto žena ima neku od rukovodećih pozicija, dok je ukupan broj zaposlenih žena više od 35 odsto. 

“Imajući u vidu da je naša kompanija inženjerska, mislim da su ovo sjajni podaci. Prema nekim istraživanjima o tome šta čini dobrog lidera, karakteristike kao što su integritet, inteligencija, saosećanje i inovativnost su prilično visoko rangirane na skali ocenjivanja. Takođe, trendovi pokazuju da će u budućnosti biti potrebno sve više transformacionih lidera — što znači lidera koji nastoje da razviju druge i efikasnije slušaju, pored toga što generalno razmišljaju više izvan okvira. Dakle nigde se ne pominje pol, kada pričamo na tu temu, tako da sam se i ja rukovodila time u mojoj poslovnoj karijeri”.