Za ostvarivanje univerzalnih ciljeva društva potrebno ravnomerno uključivanje oba pola

Potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković ocenila je danas da je ravnopravnost žena značajno unapređena u poslednjih 100 godina, istakavši da je to ostvareno zahvaljujući velikim naporima i hrabrosti generacija žena, koje su radom, talentom i odlučnošću prokrčile put mnogima.

Gojković je, na otvaranju Globalnog samita žena u Abu Dabiju, poručila da se zbog toga svi zajedno moramo zalagati za to da i dalje jačamo liderstvo žena i da se njihov glas čuje u svim društvenim sferama.

Ona je ukazala na to da je pre samo jednog veka u većem delu planete bilo nezamislivo da žene imaju lidersku ulogu u društvu, navodeći  da je vremenom i sve većom i vidljivijom ulogom koje su žene dobijale postajalo jasno da liderske pozicije nisu ekskluzivno pravo takozvanog „jačeg pola”, već naprotiv.

Prema njenim rečima,  društvena praksa i brojna naučna istraživanja pokazala su da je liderstvo, prvenstveno posmatrano kao veština rada s ljudima i sposobnost uticanja na njih, svojstveno ženama barem isto toliko koliko i muškarcima.

Potpredsednica Vlade je, navodeći da put do takvog shvatanja nigde na svetu nije bio ni jednostavan ni lak, istakla i primere iz Srbije koji pokazuju kako su žene ostvarile značajan društveni uticaj čak i pre nego što se to dogodilo u drugim delovima Evrope.

Čuvena Milica Tomić, poliglota i rodonačelnik borbe za prava žena, bila je prva žena političar i urednik novina u Srbiji i šire. Od 757 poslanika na istorijskoj Velikoj narodnoj skuštini 1918. godine, sedam su bile žene, među kojima i ona. To je bio veliki iskorak ne samo za Srbiju, već i za modernu Evropu, u kojoj žene još uvek nisu mogle da glasaju, istakla je Gojković.

Takođe, Ksenija Atanasijević, prva žena koja je doktorirala u Srbiji pre tačno 101. godinu, u svom profesionalnom napredovanju prolazila je kroz veliki otpor svojih muških kolega. Uprkos tome, za dvanaest godina rada na univerzitetu uspela je da izradi više od 250 radova iz filozofije, etike, estetike i antičke književnosti i postane jedan od simbola afirmacije načela rodne ravnoporavnosti u Srbiji i regionu, navela je ona.

Potpredsednica Vlade je istakla da je danas, sto godina kasnije, Srbija zemlja u kojoj su žene na liderskim pozicijama redovna i prirodna pojava, a da trećinu ministara u Vladi Srbije čine žene, koje su na vodećim pozicijama i u brojnim važnim institucijama, javnim preduzećima, velikim privatnim kompanijama, ustanovama kulture i sportskim organizacijama.

Prema njenim rečima, sve to je, kao i brojni drugi primeri širom sveta, potvrda da današnji svet počiva na neizostavnoj i nezamenjivoj ulozi žena lidera.

Gojković je podsetila i na to da je u resoru kulture posebno vidljivo koliku važnost imaju žene i da se pokazalo da bilo kao stvaraoci, stručnjaci, direktorke muzeja, galerija, biblioteka i drugih ustanova, žene poseduju ne samo autentični umetnički senzibilitet, već i veliki dar za upravljanje, strateško razmišljanje i inoviranje.

Primera za to ima mnogo. Ove godine, Srbija i Unesko obeležavaju 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, koja je uspela da integriše srpsko slikarstvo u moderne evropske tokove krajem 19. i početkom 20. veka. Bila je deo velike plejade srpskih slikara svoga doba, a, iako žena, među svima njima ostala je ubeležena kao osoba sa najnaprednijim umetničkim i društvenim stavovima, rekla je potpredsednica Vlade.

Ona je ukazala i na to da se tokom više od tri decenije u javnom i političkom životu mnogo puta susretala sa velikim državnicama, pripadnicama diplomatskog kora i političkim liderkama i da su žene tog formata dale veliki doprinos, inspirisale brojne generacije i dale im podstrek da prevaziđu rigidne i zastarele floskule o „muškom svetu u kome živimo”.

Savremeni svet je, kako je istakla, pun brojnih izazova, a sve češće i neslućenih i neželjenih događaja, poput pandemija ili prirodnih katastofa, i da se u vrtlogu kriza pokazalo da su žene uvek na prvim linijama borbe i da su upravo one podnosile najveći teret.

Prema njenim rečima, izgradnja mira, društvena integracija i upravljanje napretkom, tri su lica iste pojave: humanog razvoja naših društava i čovečanstva.

Iskustvo nas je naučilo da je za ostvarivanje ovih univerzalnih ciljeva potrebno istovremeno i ravnomerno uključivanje oba pola. U suprotnom, svet kakvim ga poznajemo, i od koga nemamo bolji i lepši, skliznuo bi u samodestrukciju i negiranje samog sebe i ključnih vrednosti na kojima je izgrađen, a među kojima rodna ravnopravnost zauzima jedno od najvažnijih mesta, naglasila je Gojković.

Globalni samit žena u Abu Dabiju organizuje Svetski savet muslimanskih zajednica u saradnji sa Opštom ženskom unijom, u znak sećanja na 100 godina od kada su žene stekle pravo glasanja i izbora.

Samit se u Abu Dabiju održava se pod pokroviteljstvom šeike Fatime Bint Mubarak, majke nacije, predsednice Opšte ženske unije Ujedinjenih Arapskih Emirata i vrhovne predsednice Fondacije za razvoj porodice, koja je i otvorila skup, na kome učestvuju istaknute državnice, preduzetnici, društveni aktivisti, ličnosti iz kulture, medijske ličnosti i naučnici iz brojnih zemalja.