Trgovinski odnosi na liniji SAD - Nemačka teret za američku administraciju

Zvanična poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Sjedinjenim Američkim Državama izazvala je veliku pažnju svetskih medija, političkih elita koje su veoma zabrinute za buduću formaciju i način funkcionisanja transatlantskih odnosa. Novi američki predsednik Donald Tramp predstavljajući svoj program upravljanja SAD u više navrata je napomenuo da će revidirati ekonomske i odbranbeno-bezbednosne odnose sa svojim evropskim partnerima. Sa druge strane, evropski lideri, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel nisu bili oduševljeni izborom Donalda Trampa za novog američkog predsednika. Merkelova je čak u više navrata tokom predizborne kampanje u SAD izražavala otvorenu podršku za kandidatkinju demokratskog tabora Hilari Klinton.

Prva zvanična poseta SAD za nemačku kancelarku je bila ozbiljan zadatak. Morala je prvenstveno da štiti strateške interese SR Nemačke, a u sve to da uvrsti i značaj očuvanja Evropske unije, NATO, kao i brojne ugovore koje regulišu trgovinske odnose na liniji Evropa – Severna Amerika. U odnosu na pomenute teme nemačka kancelarka i novi američki predsednik imaju skoro dijametralno suprotne stavove.

Administracija Donalda Trampa smatra da je došlo vreme da se američka privreda okrene izolacionizmu. Takav korak indirektno bi vodio u smeru latentnog trgovinskog rata između Evrope i Amerike. Eventualno povlačenje SAD iz postignutog Sporazuma o klimatskim promenama dodatno će uvećati tenzije na Afričkom kontinentu i uticati na uvećanje procenta smrtnosti kao posledice gladi. Administracija Donalda Trampa nagoveštava svojevrstan carinski rat. Ideja o izgradnji zida duž granice sa Meksikom, kao i uvođenje brojnih trgovinskih mera u odnosu na države sa kojima je SAD u trgovinskom deficitu, može da dovede do ozbiljnih turbulencija u aktuelnom međunarodnom poretku. Trampov portparol Šon Spajser je nagovestio uvođenje poreza u odnosu na države sa kojima je uočen ozbiljan trgovinski deficit, kao što su Kina, Nemačka, Japan i Meksiko.

Trgovinski odnosi na liniji Vašington – Berlin za novu američku administraciju takođe predstavljaju veliki teret. Nemački izvoz u SAD je na godišnjem nivou u proseku 107 milijardi dolara, dok je američki uvoz u Nemačku dvostruko manji. Nemačka automobilska industrija 15 procenata od svog izvoza pozicionira na američko tržište. Trampova administracija preti da će uvesti brojne carinske barijere na uvoz nemačkih automobila koje bi mogle da dosegnu čak do 35% carinske takse po jednom uvezenom automobilu iz Nemačke. 

Takve ekonomske tendencije sigurno ne vode u pravom smeru ekonomske održivosti i prosperiteta. Ostaje samo da vidimo da li će se takve namere novog američkog predsednika obistiniti ili će sve to ostati u polju savremenog populizma. Ono što je najbitnije u ovom trenutku jeste činjenica da je susret između Merkelove i Trampa prošao na jednom diplomatskom nivou bez ikakvih „ispada“ koje su karakteristične za novog podstanara Bele Kuće. Možda je trenutak o rukovanju izostavljen, što predstavlja veliki gubitak za svetske novinske agencije, no pozitivni signali u smeru približavanja stavova na liniji Berlin – Vašington su svakako prisutni.