Inflacija u februaru 1,4%

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u februaru iznosila 16,1%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije i iznetim projekcijama za prvo tromesečje. Pri tome, i dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata. Kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u februaru iznosila 1,4%, što je jednako ostvarenju iz januara.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u februaru obeležili su pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije.

Mesečni rast cena prerađene hrane u februaru iznosio je 1,9%, dok su cene neprerađene hrane povećane za 4,2%, vođene višim cenama povrća i voća. Posmatrano u odnosu na februar 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 24,6%. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega još uvek visokih nivoa svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope.

Cene energenata su na mesečnom nivou u februaru rasle sporije u odnosu na ukupnu inflaciju i povećane su za 0,4%, pri čemu je zabeležen rast cena naftnih derivata od 1,5%, koji je delom neutralisan padom cena čvrstih goriva od 1,0%.

Slično tome, i mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u februaru je iznosio 0,9%. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru je iznosila 11,1%, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da međugodišnja inflacija još u martu ostane na sličnom nivou, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. Procenjujemo da će se inflacija od drugog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta, saopšteno je iz Kabineta guvernera.