Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Vlasnici poljoprivrednog zemljišta još čekaju na restituciju

Beograd
Srpska ekonomija

Bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je 5.706 poslovnih prostora, zgrada i stanova, javlja RTS pozivajući se na  poslednje podatke Agencije za restituciju koja je do sada rešila 60 odsto zahteva.

Za ostatak rešenja još nisu doneta jer se uglavnom radi o obeštećenju, o novčanoj nadoknadi što će početi tek sledeće godine. Pred agencijom se potražuje i oko 92 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta. I dok oni koji čekaju dedovinu tvrde da je proces spor, nadležni najavljuju nova rešenje od jeseni.

Nije lako gledati svoju njivu, a da u nju ne možeš da kročiš. To je iskustvo Milivoja Šibula iz Kikinde koji dugo pokušava da ostvari pravo na dedovinu.

"Imamo da nam vrate 16 jutara zemlje. To su pokojnom dedi uzeli 1946. godine kad je bilo taj fond za agrar. Ja sam podneo zahtev među prvima, nisam do danas dobio ništa, mislim zemlje, ne vraćaju", kaže za RTS Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde.

U Agenciji za restituciju ne spore da je restitucija poljoprivrednog zemljišta puna problema, ali savetuju strpljenje. Tvrde da je samo za godinu i po dana starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno 25 hiljada hektara njiva i skoro pet hiljada hektara šumskog zemljišta.

"To je skoro 20 odsto traženih površina i u toku ove i sledeće godine mislim da ćemo preći preko 50 odsto vraćenih površina. Problem je kao i sve u ovoj zemlji neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu na ruku onima koji nelegalno koriste to zemljište, i preko toga ostvaruju velike prihode", kaže Strahinja Sekulić,  direktor Agencije za restituciju. 

Mnogo se očekuje od izmena zakonskih rešenja koja su od oktobra prošle godine pred Vladom, navdi RTS i dodaje da se omogućile između ostalog da se, u nedostatku slobodnog zemljišta u jednoj, bivšem vlasniku vrati parcela u susednoj opštini.

U Mreži za restituciju ukazuju da restituciju prolongira i to što na skoro svaku odluku o vraćanju imovine Pravobranilaštvo uloži žalbu.

"Radi se o obradivom zemljištu, uglavnom u Vojvodini, ali i u ostalom delu Srbije. To je zemljište uzurpirano, koristi se, u najvećoj meri se obrađuje, daje se u zakup, profite ubiraju oni koji ne daju ni jedan dinar u budžet ", kaže Mile Antić iz Mreže za retituciju.

I dok porodica Šibul, s početka priče još čeka pravdu, s druge strane Kikinde, iskustvo koje ohrabruje.

"Imali smo dobrog sudskog veštaka, imali smo dobrog advokata i imali smo kompletnu dokumentaciju. Situacija je bila jasna i naša potraživanja su bila negde oko 127 odprilike jutara, dobili smo oko 75", kaže Lazar Strajnić, poljoprivrednik iz Kikinde.

Poljoprivredno zemljište naslednika koje je u međuvremenu neko kupio i sada je u privatnom vlasništvu, po zakonu neće moći da se vrati potomcima, već će se ići na obeštećenje. Ako se promene zakoni, čitav proces vraćanja oranica završiće se za četiri do pet godina, u suprotnom trajaće bar osam, kažu u Agenciji za restituciju.

 

Ostali naslovi

Plata može i na ruke
Srpska ekonomija
Nijedan zakon naše države poslodavcima ne brani da radnicima zarade isplaćuju u kešu, ali retko ko to čini. Isplate u gotovini ne zabranjuje nijedan propis iz delokruga Narodne banke Srbije
Sastanak o Agrokoru u Vladi Srbije
Srpska ekonomija
Situacija vezana za poslovanje koncerna "Agrokor" tema je današnjeg sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića i ministara Rasima Ljajića i Branislava Nedimovića sa ministrima trgovine i ekonomije iz Slovenije, Crne Gore i Bone i Hercegovine
Milutin Šćepanović na čelu Goše
Srpska ekonomija
Novi generalni direktor fabrike šinskih vozila "Goša" u Smederevskoj Palanci je Milutin Šćepanović, koji je na to mesto došao nakon promene vlasnika kada je slovačka kompanija ŽOŠ "Trnava" fabriku prodala kiparskoj firmi "Lisnard Holdings limitid"
Dinar miruje prema evru
Srpska ekonomija
Dinar danas miruje prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 123,6598 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije
Prihvaćen predlog za ukidanje penala za prevremeni odlazak u penziju
Srpska ekonomija
Socijalno-ekonomski savet Vlade Republike Srbije prihvatio je danas inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjenog granskog sindikata (UGS) "Nezavisnost" da se ukinu penali za prevremeni odlazak u penziju pre 65. godine
Air Serbia u 2016. prevezla 600.000 putnika više od Croatia Airlinesa
Srpska ekonomija
Nacionalni avio-prevoznici na teritoriji bivše Jugoslavije najavljuju promenljive rezultate u tekućoj godini, nakon što su lani zabeležili rekord prevezevši 6,6 miliona putnika, a lidera u regionu predstavlja Air Serbia koja je lani prevezla 2,62 miliona putnika, odnosno 3% više u odnosu na godinu pre
Milićević: Olakšaćemo privrednicima svakodnevno poslovanje
Srpska ekonomija
Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević posetio je danas Odžake, gde je na okruglom stolu pod nazivom „Razvoj, potencijali i problemi privrede u opštini Odžaci“, razgovarao sa privrednicima odžačke opštine o njihovoj ulozi u razvoju privrede na lokalu, kao i o trenutnim prilikama i problemima sa kojima se suočava privreda u odžačkoj opštini
Dobitak Komercijalne banke u prvom kvartalu - 2,5 milijardi dinara
Srpska ekonomija
Komercijalna banka u periodu januar - mart 2017. godine ostvarila je dobitak u iznosu od 2 milijarde i 483 miliona dinara (odnosno oko 20 miliona evra), što je za 1 milijardu i 524 miliona dinara više od dobitka planiranog Biznis planom za ovu godinu
Veliko interesovanje za nove obuke u Edukativnom centru Novi Sad
Srpska ekonomija
U Edukativnom centru za obuke u profesionalnim i radnim veštinama Novi Sad, predstavljeni su danas novi programi, tačnije nov koncept obuka koje se u tekućoj godini nude zainteresovanim polaznicima
Prosečno izdvajanje za medije na lokalnom nivou 0,37 odsto
Srpska ekonomija
Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da su samo 18 gradova i opština u budžetu za 2017. godinu opredelilo između jedan i dva odsto za projektno sufinansiranje medija. Rekorder po dodeli novca poreskih obveznika za medije je Novi Pazar sa 2,81 odsto budžeta (56,4 miliona dinara)