Rejting agencija Moody’s povećala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa „B1“ na „Ba3“ sa „stabilnim“ izgledima za njegovo dalje poboljšanje, saopšteno je iz kabineta guvernera Nrodne banke Srbije.
Prema oceni agencije Moody’s, povećanju kreditnog rejtinga Srbije doprineli su, pre svega, ostvareni rezultati fiskalne konsolidacije, implementacija strukturnih reformi, bolji od očekivanih izgledi ekonomskog rasta i obezbeđena cenovna stabilnost, kao i unapređenje institucionalnog okvira i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom.
Prema navodima agencije, zahvaljujući uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji ostvaren je primarni suficit budžeta prvi put od 2005. godine, a putanja rastućeg učešća javnog duga u BDP-u je preokrenuta. Fiskalni deficit od 1,4% BDP-a, bio je znatno ispod prvobitno planiranog od 4%, kao i ispod kvantitativnog kriterijuma postavljenog aranžmanom sa MMF-om. Agencija za naredni period predviđa postepen nastavak smanjenja fiskalne neravnoteže i učešća javnog duga u BDP-u, čemu će doprineti bolja naplata poreza i niže učešće troškova rada javnog sektora u BDP-u, uprkos povećanju plata u delu javnog sektora ove godine.
Kada je reč o aktivnostima i rezultatima iz nadležnosti Narodne banke Srbije, Moody’s ističe očekivanje da će postignuta cenovna stabilnost biti održana u narednom periodu. Naglašava da odluka o smanjenju inflacionog cilja na 3±1,5% odražava popravljanje makroekonomskih fundamenata, smanjenje inflacionih očekivanja i povećan kredibilitet monetarne politike. Istovremeno, očekuje da će usidrena inflaciona očekivanja doprineti smanjenju dugoročnih kamatnih stopa i pružiti podršku rastu ekonomskog potencijala zemlje. Ističe se i ocena da je povećana upotreba lokalne valute i da očekuju da će niska i stabilna inflacija nastaviti da doprinosi rastu stepena dinarizacije, kao i da se rezultati Strategije dinarizacije koju sprovode Narodna banka Srbije i Vlada ogledaju u rastu učešća dinarskih depozita privrede i građana u ukupnim sa 19,3% u 2012. na oko 29% u 2016. U saopštenju se takođe naglašava i da su sprovođenje akcionog plana kojim se implementira usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, kao i završetak posebnih dijagnostičkih ispitivanja kvaliteta aktive banaka, doprinele jačanju stabilnosti i rastu poverenja u finansijski sektor.
Implementacija strukturnih reformi, prema navodima agencije Moody’s, povećava otpornost domaće ekonomije na šokove, uz ocenu da će eksterna ranjivost domaće ekonomije ostati niska. Ističe se da je tekući deficit platnog bilansa dodatno smanjen u 2016. na oko 4% BDP-a i da se i u narednim godinama očekuje njegovo dalje smanjenje i puna pokrivenost stranim direktnim investicijama. Konstatuje se da je ekonomski rast u 2016. znatno ubrzan na 2,8%, kao i da je vođen investicijama i izvozom. Rastu investicija prvenstveno doprinosi popravljanje poslovnog ambijenta, o čemu svedoči i napredak Srbije na Doing Business listi konkurentnosti Svetske banke, nastavak realizacije strateški važnih infrastrukturnih projekata, kao i ublažavanje finansijskih uslova. Rastu izvoza, koji karakteriše veći stepen diversifikacije, kako proizvodno tako i geografski posmatrano, doprinosi viši priliv stranih direktnih investicija u izvozno orijentisane sektore. Prema njihovim rečima, ekonomski rast biće dodatno ubrzan u ovoj i narednoj godini, što će, uz obezbeđenu cenovnu stabilnost, omogućiti da se stopa rasta potencijalnog BDP-a ubrza na 3,5–4%.
Takođe, prema oceni agencije, preduzete reforme na tržištu rada doprinele su povećanju stope aktivnosti radne snage na 65,6% u 2016, a oporavak ekonomske aktivnosti odrazio se na znatan rast zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjenje stope nezaposlenosti (sa 19,6% početkom 2015. na 13,0% krajem 2016), koja je među najnižim stopama u regionu zapadnog Balkana.
Među ostalim faktorima koji su doprineli popravljanju kreditnog rejtinga, navodi se i otvaranje osam pregovaračkih poglavlja sa EU, povećanje efikasnosti državne uprave i kvaliteta regulatornog okvira.
U saopštenju se još konstatuje da su izgledi za dalje poboljšanje kreditnog rejtinga stabilni, a da bi faktori poboljšanja mogli da budu povoljnije perspektive rasta u srednjem roku, kao rezultat strukturnih reformi i popravljanja investicionog ambijenta, kao i bržeg od očekivanog smanjenja fiskalne neravnoteže.