Rodna ravnopravnost podstiče ekonomski rast

Ukoliko Evropska unije pojača svoje napore u ostvarivanju rodne ravnopravnosti stvoriće se veći broj radnih mesta, porašće BDP, a društva će se moći uspešnije prilagoditi izazovima starenja stanovništva, pokazuju rezultati studije koju je povodom Međunarodnog dana žena objavio Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE), piše SEEbiz / H.

U tekstu se navodi da je jednakost žena i muškaraca jedna od temeljnih vrednosti EU. 

“Radi se o pravednosti. Sada govore brojke; jednakost podstiče privredni rast. Rodna ravnopravnost doneće veći rast Evropi", rekla je Vera Jourova, komesar Evropske komisije za pravosuđe, zaštitu potrošača i rodnu ravnopravnost.

Virginija Langbak je rekla da studija dokazuje da je rodna ravnopravnost dobra za privredu i da se ne može zanemariti ako EU želi da postigne održiv i inkluzivan rast.

"Predugo su rodne neravnopravnosti ograničavale privredne mogućnosti žena a sada imamo dokaz da je rodna ravnopravnost ključna za celu privredu", rekla je Virginija Langbak.

Rezultati potvrđuju da bi unapređenje rodne ravnopravnosti do 2050. generiralo 10,5 milijuna novih radnih mesta, a zaposlenost u EU bi dosegnula 80 posto. To bi pozitivno uticalo i na bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika koji bi se do 2050. mogao povećati za gotovo deset posto, navodi se, između ostalog, u tekstu.

Pozitivni privredni rezultati znatno variraju među državama članicama, te bi neke imale povećanje od četiri posto BDP-a, a druge veće i od deset posto. Zemlje koje imaju više prostora za poboljšanje njihove sadašnje razine rodne ravnopravnosti mogu mnogo dobiti.

SEEbiz / H piše da bi unapređenje rodne ravnopravnosti moglo bi pomoći i u pogledu demografskih izazova s kojima se suočava EU, poput starenja stanovništva. Ranija istraživanja sugerišu da je rodna ravnopravnost povezana s većom stopom nataliteta, što bi dovelo do povećanja stanovništva i dugoročnog osiguravanja radne snage. To je važno s obzirom na trentune demografske projekcije za EU koje najavljuju povećanja udela radno neaktivnih starijih osoba.

Studija o "privrednim prednostima rodne ravnopravnosti" razmatrala je koje bi ekonomske uticaje imalo smanjenje rodne neravnopravnosti u području STEM-a (nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike), obrazovanja, tržišta rada i plata. Takođe je razmatrala i demografske promene u slučaju smanjenja razlika u odnosu na polove. Studija je jedinstvena po tome što ni jedna prethodna nije obuhvatila tako širok raspon makroekonomskih prednosti rodne ravnopravnosti u EU.