Povodom poslednjih saopštenja u javnosti kojima se od Narodne banke Srbije zahteva donošenje hitnih mera kod kredita u švajcarskim francima, iz kabineta guvernera saopšteno je da je NBS još u februaru 2015. godine, u granicama svojih nadležnosti, donela Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Time je NBS u kratkom roku, nakon tada neočekivane odluke Centralne banke Švajcarske da ukine donju granicu deviznog kursa od 1,20 franaka na jedan evro, usvojila rešenja kojima se pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima.
Narodna banka Srbije je, sagledavajući sve eventualne mere i predloge rešenja, kao i njihove posledice na finansijsku i ekonomsku stabilnost, propisala četiri modela aneksiranja ugovora o kreditu, a uvažavajući principe pravne sigurnosti, tržišnog poslovanja i odgovornosti svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze. Odluka je, kako se navodi u saopštenju, doneta radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, adekvatnijeg upravljanja rizicima banaka, kao i radi bolje zaštite korisnika finansijskih usluga, koji su primarno bili pogođeni negativnim posledicama aktuelnih kretanja na međunarodnim deviznim tržištima.
U saopštenju se, pored ostalog, podseća da je tačkom 2. Odluke regulisano i postupanje banaka u vezi sa jednostranim povećanjem neodredivih elemenata promenljive kamatne stope – bez obzira na stranu valutu u kojoj je kredit indeksiran – i to na način da se ukupan iznos novčanih sredstava koji su banke naplatile po ovom osnovu uračuna u prevremenu otplatu kredita. Ovim odredbama postala je obavezna primena preporuke NBS BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, a samo po tom osnovu su banke vratile korisnicima kredita oko 5,13 milijardi dinara.
Podseća se i da je Narodna banka Srbije, svesna situacije sa kojom se suočava deo građana koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima, u maju 2013. godine dala i preporuku bankama (Preporuka BAN 001/13) čiji je cilj bio da se korisnicima kredita indeksiranih u švajcarskim francima u naredne tri godine omogući otplata nižih rata kredita, i to tako da se razlika između svake stvarne i umanjene rate odlaže na period od tri godine i na tako odloženo potraživanje se ne obračunava kamata.
U saopštenju kabinet guvernera se posebno ističe i da su nadležnosti i odgovornosti Narodne banke Srbije precizno definisane. Navodi se i da je Narodna banka Srbije odgovorna za stabilnost finansijskog sistema i zaštitu korisnika finansijskih usluga, a kada je u pitanju odluka o aktiviranju hipoteke, nije i ne može da utiče kada će i da li će ona da bude obustavljena.
Na kraju se ističe da na opreznost u postupanju svakako navode i činjenice da su u zemljama u okruženju čija se „gotova“ rešenja nekritički nude, pokrenuti postupci ocene ustavnosti tih rešenja ili međunarodni sudski sporovi kojima je država tužena sa potencijalno nesagledivim posledicama po fiskalni sistem tih država. Zato se, kada se predlažu rešenja za ovakve probleme, mora imati u vidu da su svaka zemlja i okolnosti u njoj različite, da se rešenja ne mogu prepisivati i da se uvek postavlja pitanje ko će snositi troškove pojedinih rešenja, a posledice pogrešnih odluka mogu snositi svi građani Republike Srbije, saopšteno je i kabineta guvernera NBS.