Tunel od 1,9 kilometara povezaće Beograd na vodi i Palilulu

U priči o tunelu od Savske do Dunavske padine, infrastrukturnom projektu koji se najavljuje decenijama, konačno je načinjen pomak. Kako prenosi list Politika, juče je doneta odluka o budućoj trasi ove beogradske saobraćajnice. Za tunel od Savskog amfiteatra i budućeg Beograda na vodi do Palilule odabrana je varijanta idejnog rešenja sa dve razvdojene tunelske cevi. One će imati po dve saobraćajne trake i ulaze odnosno izlaze u Ulici Gavrila Principa u zoni Kameničke i Bulevaru despota Stefana kod Policijske uprave Beograda, javio je Beoinfo.

– Reč je o modernom tunelu koji će rešiti veliki saobraćjani problem i spojiti dva dela grada koji imaju veoma frekventan saobraćaj. Do kraja godine očekujemo usvajanje projekta da bi poslednjih meseci 2018. mogla da počne gradnja – rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Tunel će biti dužine 1,993 metra, a njegova najveća dubina biće ispod Terazija i iznosiće oko 38 metara. Ukupna širina poprečnog profila u jednoj tunelskoj cevi biće 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metara i pešačkim od 0,93 metra. Predviđena su i dva evakuaciona izlaza za vozila. 

Ovu varijantu idejnog rešenja ponudila je projektantska kuća „Ces Cowi”, koja je na tenderu Direkcije za građevinsko zemljište dobila posao vredan 24,5 miliona dinara.

On će biti osnov za izradu plana detaljne regulacije, koji je ugovoren sa Urbanističkim zavodom Beograda. Taj dokument propisaće parametre za dobijanje lokacijskih uslova, izradu projekta za građevinsku dozvolu i za izvođenje radova.

Izgradnja tunela, procene su, mogla bi da potraje 30 meseci. Kao i kod svih velikih infrastrukturnih projekata, na ulazima i izlazima tunela, moraće da se poruše neki obejekti – u ovom slučaju 21 ukupne površine 4.671 kvadratnog metra. Analize su pokazale, tvrde u gradu, da će primenom izabranog rešenja nadzemna mreža saobraćajnica na ovom potezu biti rasterećena za 3.120 vozila po satu. O svemu tome juče je gradonačelnik Siniša Mali razgovarao sa predstavnicima Direkcije za građevinsko zemljište, Urbanističkog zavoda i Sekretarijata za saobraćaj.

Ranije procene govorile su da bi ovaj projekat mogao da košta između 100 i 130 miliona evra, a poslednja je, tvrde u gradu, da će za tunel biti potrebno 78 miliona. Uslov za gradnju je da se prošire Cvijićeva i Dunavska ulica kako bi se unapredila saobraćajna mreža u toj zoni.

Ako sve bude po planu, za četiri godine očekuje se da broj automobila u centralnom delu prestonice bude smanjen 10 do 15 odsto, a vreme putovanja i emisija ugljen-monoksida za desetak procenata. 

Zamajac ovom tunelu dao je projekat od nacionalnog značaja „Beograd na vodi” sa 1,8 miliona kvadrata.