Novi američki predsednik Donald Tramp smatra da će izlazak Velike Britanije povoljno uticati na očvršćivanje evropskog jedinstva. On dodatno navodi da to zapravo predstavlja svojevrstan prirodan tok, jer dok su Britanci bili integralni deo evropske porodice pojavljivalo se otvoreno suparništvo i takmičenje između drugih zemalja članica EU sa jedne strane i Velike Britanije sa druge strane. Da li će to zaista tako i biti, odnosno da li će EU – 27 uspeti da preživi aktuelne političke turbulencije umnogome zavisi i od ekonomskih (ne)prilika na kontinentu. U ovom trenutku evropski lideri i dalje nisu sigurni kako će se odvijati proces britanskog napuštanja Unije i da li to u stvarnosti može da izazove domino efekat.
Ekonomska situacija u okviru evrozone ukazuje da tokovi ne idu u lošem smeru. U februaru 2017. godine nezaposlenost u granicama evrozone pala je na 9,5% i dostigla je najniži nivo od maja 2009. godine. Rezultati istraživanja koje je sprovedeno u 3000 proizvodnih postrojenja, takođe u okvirima Unije, ukazuju na novu dinamiku odnosno da je proces proizvodnje povećan na nivou koji nije bio dostignut još od aprila 2011. godine.
Ipak, političke turbulencije su veoma glomazne da bismo mogli da ih izolujemo u odnosu na aktuelne ekonomske performanse. Izalazak Velike Britanije predstavlja čin sa kojim se po prvi put suočava evropska porodica u svojoj 60 godišnjoj istoriji. Predsednički izbori u Francuskoj takođe će značajno uticati na očuvanje ili izmenu postojećeg načina funkcionisanja Unije. Iako su građani Holandije na izborima u martu odbacili ideje desničarskog populiste Geerta Vildersa, to ne znači da je savremeni populizam i desničarski ekstremizam pobeđen na evropskom kontinentu.
Značaj izbora u Francuskoj je više nego evidentan. Francuska će u svojstvu jedne od ključnih zemalja članica Evropske unije označiti kraj ili novi početak evropskih integracija. Čuvena desničarka Marin Le Pen smatra da je evropska valuta prilagođena Nemačkoj, a ne potrebama francuske ekonomije. Međutim, blago poboljšanje ekonomskih tokova u granicama EU uočeno je i u Francuskoj. Proizvodna postrojenja beleže rastuće linije u procesu proizvodnje, no procenat nezaposlenih Francuza je i dalje oko 10%, što u realnosti znači oko 10 miliona Francuza bez posla.
U okvirima evrozone od aprila 2013. godine, kada je broj nezaposlenih dostigao nivo od 19,3 miliona, do danas otvoreno je 3,9 miliona novih radnih mesta. Postoje pozitivni pomaci, no i dalje je više od 15 miliona građana Evropske unije nezaposleno. Najveću opasnost predstavljaju negativne tendencije u kreiranju novih radnih mesta za mlade. U Španiji i Grčkoj situacija je alarmantna jer je više od 40% mladih nezaposleno.
Evropska unija svakako ulazi u novu etapu svog postojanja. Da li će nova etapa doprineti višem stepenu integracija ili ćemo se ponovo sresti sa Evropom jakih nacionalnih država umnogome zavisi od aktuelnih političkih i ekonomskih tokova, kao i od načina njihovog sinhornizovanja.