Na panel diskusiji „Preventiva u svinjarstvu“, koja je organizovana sa ciljem podsticanja unapređenja razvoja svinjarstva u Republici Srbiji, prisutni su upoznati sa različitim aspektima o važnosti preventive u uzgoju svinja, saopštila je Privredna komora Srbije.
Na tržištu u oblasti stočarstva, u periodu 2015. - 2016. zbog nelikvidnosti korisnika – farmera svinja, naročito su bile pogođene velike farme, koje su zbog nemogućnosti kupovine hrane za životinje, smanjivalw tov ili odustajale od tova. Situacija se potvrđuje najnovijim izveštajem Republičkog zavoda za statistiku o padu broja životinja, na osnovu koga je u 2016. u odnosu na 2015. umanjen ukupan broj svinja za oko 8 odsto. Broj prasadi je smanjen za oko 13 odsto, a broj svinja u tovu za oko 10 odsto. U klanicama registrovanim na teritoriji Republike Srbije, u januaru 2017. u poređenju sa prethodnim mesecom, zaklano je manje svinja za oko 36,8 odsto, odnosno u januaru 2017. u poređenju sa januarom 2016. zaklano je manje svinja za oko 2,6 odsto.
U Srbiji se svinje drže na 140 559 gazdinstva ili farmi, ali su samo 442 komercijalne farme i 281 porodničnih farmi sa adekvatnim biosigurnosnim uslovima. Biosigurnost je jedan od ključnih alata prevencije na raspolaganju subjektima i drugima koji rade sa životinjama kako bi se sprečilo unošenje, pojava i širenje zaraznih prenosivih bolesti životinja u, iz i među populacijom životinja. Ona podrazumeva niz upravljačkih koraka, postupaka i mera koje se sprovode da bi se sprečilo unošenje infektivnih agenasa u zapat životinja, kako na nivou farme tako i na nivou države. Naše farme, pre svega zbog tradicionalnog načina proizvodnje i uzgoja svinja, potpuno su drugačije koncipirane od savremenih svetskih industrija ove proizvodnje. U diskusiji koja je pratila predavanja istaknuto je da je neophodno merama agrarne politike podstaći unapređenje mera biosigurnosti.
Prema rezultatima istraživanja oko 38 odsto abortusa krmača uzrokovano je infektivnim agensima, poreklom od semena. Bakterijske infekcije semena, premanentno izaziva intrauterine infekcije krmača. Postoje informacije i o prenosu gljivičnih infekcija sa semena nerastova. U nacionalnom zakonodavstvu ističe se značajnost i obaveze kontrolisanog kvaliteta semena nerastvova. Između ostalog, a u cilju ekonomičnosti proizvodnje, stalan uvid u zdravstveni profil zapata i nadzor nad nabavkama novih grla uz kontrolu stresa, zaslužuju obaveznu pažnju farmera.
Na skupu je istaknuto da je u svetu rastuća potreba za svinjskim mesom. Prema podacima, Republika Srbija je u poslednjih 5 godina, među 12 najvećih izvoznika kukuruza u svetu. Smatra se da ishrana životinja direktno utiče na efekte, rezultate uzgoja. Zdrav digestivni trakt - preduslov za ostvarenje optimalnih proizvodnih rezultata u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji. Važnost razumevanja i prihvatanja zabrane upotrebe antibiotika kao stimulatora rasta, u skladu je sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom, a odnosi se na urušavanje bezbednosti hrane za svinje, a onda i na ugrožavanje zdravlja ljudi putem konzumiranja proizvoda poreklom od istih. Posledice su pojava rezistentnih sojeva enterobakterija, unakrsne rezistencije, prisustvo rezidua antibiotika, genotoksično delovanje antibiotika. Korišćenje eubiotika, kao alternativnih mogućnosti u stimulaciji rasta i kontroli enteropatogenih bakterija ima svoje nutritivno, medicinsko i ekonomsko opravdanje. Prednosti koje se ogledaju u boljoj konverziji hrane, imaju smeše sa fitobioticima, preciznije esencijalnim uljima, biljnim ekstraktima. Koriste se u ishrani nepreživara, a u cilju unapređenja njihove produktivnosti putem poboljšanja proizvodnih rezultata životinja, svojstava hrane, kao i kvaliteta hrane životinjskog porekla. Takođe, održavanje eubiotičkih odnosa u digestivnom traktu predstavlja jedan od najvažnijih preduslova za očuvanje zdravlja digestivnog trakta životinja, a time i za povećanje proizvodnje visoko kvalitetnih i zdravstveno bezbedne hrane životinjskog porekla.
Veliki problem u Srbiji predstavlja organizovanost svinjarske proizvodnje, gde je prosečna veličina gazdinstva sa malim brojem svinja. Od velikog značaja je vakcinisati nerastove, pratiti kretanje ovih životinja u cilju zabrane nekontrolisanog prirodnog parenja. Kako se radi o proizvodnji koja je dodata vrednost u lancu proizvodnje, neophodno je ojačati saradnju između primarnih proizvođača i klanične, odnosno prerađivačke industrije. Sa druge strane, neophodno je ojačati vezu sa nadležnim institucijama.