Šta će doneti susret Donalda Trampa i Si Đi Pinga

Američki predsednik Donald Tramp ove nedelje ugostiće svog kineskog kolegu Si Đi Pinga. Dugo očekivana zvanična poseta predsednika NR Kine predstavlja svojevrsnu priliku da se odgovori na brojna pitanja koja zanimaju svetsku javnost, pogotovo predstavnike ekonomije i biznisa.

Donald Tramp iako potvrđuje potrebu jakih ekonomskih veza na liniji Peking-Vašington, stalno govori da je neophodno da se ovi odnosi revidiraju kako bi se smanjio američki deficit i povećao broj zaposlenih među američkim građanima. Tramp je u svojoj predizbornoj kampanji govorio kako će vratiti američke kompanije na američko tlo i uvesti nove mere u trgovinskim odnosima sa NR Kinom, u cilju ponovnog oživljavanja privrede SAD. No, da li je zaista jeftinija radna snaga u Kini pravi uzrok uvečanja nezaposlenosti na američkom kontinentu? Ili se radi o trendu novih tehnologija, robotici, pa čak i preseljenju brojnih američkih kompanija na tržišta na kojima je cena radne snage čak i jeftinija u odnosu na kinesko?

Administracija Donalda Trampa otvoreno poziva kompanije iz SAD da pomognu u procesu smanjenja državnog deficita koji je posledica aktuelnih američko-kineskih ekonomskih odnosa. Ovaj deficit na račun Vašingtona u prošloj godini je težio 310 milijarde dolara, i smanjen je za 7% u odnosu na 2015. godinu. Međutim, to je i dalje nedovoljno za dostizanje određenog balansa. Ni zvaničnici u Vašingtonu nemaju konkretan set mera koji je neophodno pokrenuti kako bi se postigla ubrzana stabilizacija. Pojedini ekonomski eksperti smatraju da će se tržište samo po sebi stabilizovati ukoliko građani NR Kine manje štede a više troše, i to sa naglaskom na potrošnju izvan kineskih granica. S druge strane, najveći broj američkih kompanija, koji proizvode u SAD, i dalje najviše sarađuju sa kineskim dobavljačima i koriste sirovine iz te zemlje.

Ubrzanu realizaciju politike za koju se zalaže Donald Tramp u cilju smanjenja američkog deficita u trgovinskim odnosima sa NR Kinom je teško očekivati. Međuzavisnost obe ekonomije je na izrazito visokom nivou i na osnovu toga nije moguće sprovesti ad hoc mere koje bi dovele do brze i suštinske izmene u ovim tokovima. Na dugoročnom planu nisu isključene određene izmene i redifinisanje ovih odnosa, no pogešno je očekivati da je to moguće ostvariti u kratkom roku, pa čak i kada to zahteva predsednik i dalje najmoćnije države u svetu.