Od izvoza 5108,5 miliona dolara

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za  period januar - februar  2017. godine iznos 5108,5 miliona dolara, što je porast od  6,7% u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U saopštenju se navodi da je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je razmena uznosila 4793,2 miliona evra, ostvaren rast od 10,3%.
 
Izvezeno je robe u vrednosti od 2211,9 mil. dolara, što čini rast od 4,9% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 2896,6 mil. dolara, što je za 8,1% više nego u istom periodu prethodne godine.
 
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2075,6 miliona, i to je povećanje od 8,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 2717,6 miliona, što predstavlja povećanje od 11,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 684,6 mil. dolara, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 642,0 miliona, što je povećanje od 23,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
 
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7%.
 
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,5%), Beogradski region (26,1%), Region Južne i Istočne Srbije (14,6%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,9%); slede Region Vojvodine (27,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,1%), Region Južne i Istočne Srbije (8,7%), a oko 0,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se  podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
 
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,2%(1220,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 34,9% (772,1) i oprema, 9,9% (219,5). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).
 
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,3% (1574,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,2% (527,3), i oprema, 10,2% (295,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 17,2% (499,1 mil. dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (350,8 mil. dolara), Nemačka (297,3), Bosna i Hercegovina (162,0), Ruska Federacija (132,5) i Rumunija (90,9).
 
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (367,5 mil. dolara), Italija (283,0), Kina (252,2), Ruska Federacija (229,9) i Mađarska (132,7), saopštio je Republički zavod za statistiku.
 
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,7% ukupne razmene.
 
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 221,8 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi,  povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 331,6 a uvoz 109,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 302,0%.

Republički zavod za statistiku podseća da od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).