Ekonomska strana predsedničkih izbora u Srbiji

Ekonomska pitanja bila su jedna od glavnih tema kandidata za predsednika u predizbornoj kampanji na nedavno završenim predsedničkim izborima u Srbiji. Iako se oficijelno, odnosno prema slovu Ustava Republike Srbije u nadležnosti predsednika Republike ne svrstava oblast vođenja ekonomske politike, kandidati koji su pretendovali na „fotelju“ na Andrićevom vencu veoma detaljno su objašnjavali svoje buduće ekonomske mere. Da li to znači da zapravo kandidati na ovim izborima nisu imali jasno u vidu koje su ingerencije predsednika države? Ili je pak Srbija dostigla taj stepen razvijenosti da konačno živimo u društvu u kome ekonomija determiniše ekonomske tokove?

Aktuelni premijer i izabrani kandidat za predsednika Republike Aleksandar Vučić je svoju izbornu kampanju vodio u smeru nastavljanja kontinuiteta ekonomskog oporavka Srbije, a samim tim i prosperiteta u doglednoj budućnosti. Za njega je vođenje sinhronizovane politike na liniji predsednika države i predsednika vlade jedan od ključnih preduslova za očuvanje ekonomske i političke stabilnosti države. Iz tog ugla je pokušavao da objasni građanima Srbije zašto je bitno da kandidat njihove koalicije, odnosno vladajuće koalicije pobedi na ovim izborima. Smatrao je da će eventualna pobeda bilo kog kandidata iz opozicionog tabora dovesti do izrazite nesaradnje između aktuelne vlade i novog predsednika, a sve to će voditi do svojevrsne političke destabilizacije i ponovnog ekonomskog oslabljenja države.

Sa druge strane, ostali kandidati su gledali na ove izbore kao na referendum. Za njih su ovi izbori predstavljali tačku prekretnicu za Srbiju i njene građane. Sa jedne strane izbor između demokratskih tekovina ili autoritarnosti, dok sa druge strane izbor između Srbije sa ekonomskim dostojanstvom ili Srbije kao države pod diktatom stranih investitora. Ostaje da lebdi u vazduhu činjenica da ni jedan opozicioni kandidat nije uspeo da razjasni kako planira da obezbedi ekonomski boljitak države kada se u ingerencijama predsednika ne nalazi ekonomska politika. Ili je ovo bio samo još jedan politički trik, ili bolje rečeno još jedna laž u rukama ovdašnjih političara kako bi animirali svoje glasače.

Bavljenje ekonomskim pitanjima već duži niz godina predstavlja suštinski zadatak u procesu kreiranja održivosti kako u Srbiji, tako i u zemljama regiona. Političke neprilike su u poslednjih 25 godina imale primat u odnosu na ekonomske potrebe građana. Da li je takvom trendu konačno stavljena tačka umnogome zavisi od prioriteta ovdašnjih političara. U slučaju Srbije, upravo završeni predsednički izbori otvaraju novo poglavlje. Etapa u kojoj će političari i državni funkcioneri bez obzira na njihove formalne nadležnosti, voditi politiku u skladu sa krucijalnim interesima građana tj. obezbeđivanja ekonomskog boljitka, ili etapa koja će biti samo repriza već gledane epizode „zapadno-balkanskih“ igrarija.