Slovenija je od Srbije daleko oko 350 kilometara, ali po načinu razmišljanja, posebno u ekonomiji, distanca je mnogo veća. Ta članica Evropske unije uspeva da vrati u zemlju gotovo svaki evro koji je dužna da priloži zajedničkom briselskom budžetu. Na koji način se ta država u Alpima bori sa najsnažnijim evropskim ekonomijama na tržištu?
Da li su Slovenci samo vredni poput kranjske pčele – slovenačke autohtone vrste – ili su narod koji mudro koristi oskudne resurse za proizvodnju hrane, istraživao je RTS.
Odgovor je u dobrim projektima kojim vraćaju novac iz budžeta Evropske unije. Za sedam godina u budžet Unije za poljoprivredu uložili su milijardu i sto miliona evra, a gotovo sav novac uspeli su da vrate.
Prvi cilj – zadržavanje mladih na selu postigli su zahvaljujući subvencijama. Oko 3.500 novih domaćinstava sada živi na selu od poljoprivrede ili turizma, navodi RTS.
"Ukoliko bi mladi od 18. do 41. godine odlučili da žive na selu i obrađuju najmanje šest hektara zemlje bespovratno bi dobili 45.000 evra. Ukoliko se odluče da delimično rade na selu taj iznos je 18.600 evra. Naravno, ako se staništa pretvore u poljoprivredno zemljište dodeljuje se još po 3.000 evra", objašnjava Tanja Strniša, sekretarka slovenačkog Ministarstva poljoprivrede i šumarstva.
Sledeći korak bio je da odbrane slovenačku robu od poplave jeftinih uvoznih namirnica iz Unije. Za promociju kupovine osnovnih domaćih namirnica ministarstvo poljoprivrede izdvojiće tri miliona evra.
Odlučnom kampanjom situacija se za pet godina preokrenula - umesto 35 odsto, sada više od dve trećine Slovenaca kupuje domaće.
"Mi nismo smeli da kažemo kupujte samo slovenačko. Išli smo u drugom pravcu. Ukazivali smo na nesporni kvalitet slovenačkih proizvoda koji su kvalitetniji od uvoznih. Oni su skuplji, ali vredi ih kupovati i nijedna trgovina nije mogla da dopusti da nema slovenačke robe u ponudi, jer smo povećali tražnju za njom", navodi marketinški stručnjak Štefi Videčnik.
Organska proizvodnja u Sloveniji uzgaja se na devet odsto poljoprivrednog zemljišta. Od vina, meda, pa čak do organske soli.
"Imamo različite koncesije za so koju radimo znači dajemo po toni neke pare, znači kao rudnik, a drugo svi ti posetioci koji gledaju park od ulaznica sve dobija država nazad", ističe Klavdu Godnič iz "Soline Portorož".
Slovenci su u velikoj meri zaštitili svoje robne marke, delom kao proizvode Evropske unije, delom kao domaće – poput prekomurske gibanice, vina teran, kranjske kobasice. To je, kako zaključuje RTS, i deo dodatne turističke ponude koja podiže cenu.