Tri nedelje za podnošenje zahteva za izmirenje duga Direkciji za građevinsko zemljište

Više od 200 dužnika podnelo je zahtev za zaključenje ugovora od kada je u januaru Skuština Beograda usvojila Odluku o načinu izmirenja dospelog duga po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, saopšteno je iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. 

Grad Beograd će po zaključenim ugovorima prihodovati više od 200 miliona dinara, a investitorima je omogućeno da plate svoje dosadašnje dugovanje sa ili bez popusta, uz otpis obračunate, a neplaćene kamate. U skladu sa odlukom iz januara, zahtevi se mogu podneti do 27. aprila.

Primera radi, investitor danas ima osnovni dug od dva miliona dinara i kamatu od 500 hiljada dinara, dakle ukupno duguje 2,5 miliona dinara, preneo je Beoinfo.

Prema usvojenoj odluci, investitor koji podnese zahtev do 27. aprila stiče pravo na otpis 500.000 dinara kamate, ali mu se daje i mogućnost da osnovni dug od dva miliona dinara plati do 27. maja sa popustom od 50 posto. Investitor na kraju uplaćuje milion dinara i prestaje da bude dužnik po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Postoji i druga mogućnost, po kojoj se takođe otpisuje kamata, kada se osnovni dug plaća bez popusta na 12 rata, uz dostavljanje sredstava obezbeđenja, hipoteke ili bankarske garancije.

Odlukom nisu obuhvaćeni dužnici protiv kojih je doneta pravosnažna sudska presuda ili koji su u nekoj od faza stečajnog postupka.

Važno je napomenuti da time što plaća milion dinara dužnik nije u povlašćenom položaju u odnosu na one investitore koji danas pribavljaju građevinsku dozvolu i plaćaju doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta. Analiza jasno pokazuje da za iste kvadrate planiranog objekta, današnji redovni investitor plaća približno isti iznos doprinosa sa popustom, kao što i dužnik izmiruje nominalni dug sa popustom. Time se ne čini šteta budžetu grada, već naprotiv, obezbeđuju se sredstva koja stoje zarobljena u dugotrajnim sudskim postupcima, za koje nema garancije kada bi bili okončani.

Do sada je 215 dužnika podnelo zahtev za izmirenje duga, od kojih je jednom manjem broju već odgovoreno da nema pravo na zaključenje ugovora jer je protiv njih doneta pravosnažna sudska presuda ili su u stečaju. Sa onim dužnicima koji imaju pravo na otpis kamate i plaćanje sa popustom, zaključeni su ugovori i do sada su naplaćena 162 miliona dinara. Analiza ostalih zahteva za koje se priprema ugovorna dokumentacija pokazuje da se može očekivati još oko 100 miliona dinara koji će biti naplaćeni po osnovu odluke o izmirenju dospelog duga. To su ozbiljna budžetska sredstva od kojih može da se izgradi nekoliko desetina kilometara kanalizacione ili vodovodne mreže, što ukazuje da je Skupština grada ispravno postupila kada je prihvatila ovu inicijativu direkcije.

U saopštenju se navodi da je najveći broj dugovanja nastao u periodu od 2004. do 2011. godine, u vreme kada je tada važećom gradskom odlukom bilo omogućeno da investitori plate samo 10 odsto ukupnog iznosa naknade i dobiju građevinsku dozvolu. Istina, neki od investitora su zapali u stvarne finansijske probleme usled ekonomske krize i nisu bili solventni za izmirenje preostalih obaveza iz ugovora sa direkcijom, ali bilo je puno i onih koji su svesno mešetarili sa ovom mogućnošću plaćanja 10 odsto od ukupnog iznosa naknade. Dobijajući građevinsku dozvolu nalazili su sugrađane koji su, zarad niže cene kvadrata u izgradnji, davali novac tim investitorima za izgradnju objekata ili su davanjem ovlašćenja investitoru, građani ulazili u ugovorni odnos sa direkcijom. Time su postajali solidarno odgovorni za plaćanje preostalih rata iz ugovora, što ih je, od slučaja do slučaja, ostavljalo bez novca i bez završenih stanova ili sa stanovima za koje ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu i upišu svoje vlasništvo u evidenciju nepokretnosti. Jedino što im je ostalo, sigurno jesu dugovanja prema direkciji.