Bivšim vlasnicima i zakonskim naslednicima vraćeno je 5.706 poslovnih prostora, zgrada i stanova, javlja RTS pozivajući se na poslednje podatke Agencije za restituciju koja je do sada rešila 60 odsto zahteva.
Za ostatak rešenja još nisu doneta jer se uglavnom radi o obeštećenju, o novčanoj nadoknadi što će početi tek sledeće godine. Pred agencijom se potražuje i oko 92 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta. I dok oni koji čekaju dedovinu tvrde da je proces spor, nadležni najavljuju nova rešenje od jeseni.
Nije lako gledati svoju njivu, a da u nju ne možeš da kročiš. To je iskustvo Milivoja Šibula iz Kikinde koji dugo pokušava da ostvari pravo na dedovinu.
"Imamo da nam vrate 16 jutara zemlje. To su pokojnom dedi uzeli 1946. godine kad je bilo taj fond za agrar. Ja sam podneo zahtev među prvima, nisam do danas dobio ništa, mislim zemlje, ne vraćaju", kaže za RTS Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde.
U Agenciji za restituciju ne spore da je restitucija poljoprivrednog zemljišta puna problema, ali savetuju strpljenje. Tvrde da je samo za godinu i po dana starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno 25 hiljada hektara njiva i skoro pet hiljada hektara šumskog zemljišta.
"To je skoro 20 odsto traženih površina i u toku ove i sledeće godine mislim da ćemo preći preko 50 odsto vraćenih površina. Problem je kao i sve u ovoj zemlji neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija državnog poljoprivrednog zemljišta, uzurpacija na terenu, nejasni imovinski odnosi koji idu na ruku onima koji nelegalno koriste to zemljište, i preko toga ostvaruju velike prihode", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Mnogo se očekuje od izmena zakonskih rešenja koja su od oktobra prošle godine pred Vladom, navdi RTS i dodaje da se omogućile između ostalog da se, u nedostatku slobodnog zemljišta u jednoj, bivšem vlasniku vrati parcela u susednoj opštini.
U Mreži za restituciju ukazuju da restituciju prolongira i to što na skoro svaku odluku o vraćanju imovine Pravobranilaštvo uloži žalbu.
"Radi se o obradivom zemljištu, uglavnom u Vojvodini, ali i u ostalom delu Srbije. To je zemljište uzurpirano, koristi se, u najvećoj meri se obrađuje, daje se u zakup, profite ubiraju oni koji ne daju ni jedan dinar u budžet ", kaže Mile Antić iz Mreže za retituciju.
I dok porodica Šibul, s početka priče još čeka pravdu, s druge strane Kikinde, iskustvo koje ohrabruje.
"Imali smo dobrog sudskog veštaka, imali smo dobrog advokata i imali smo kompletnu dokumentaciju. Situacija je bila jasna i naša potraživanja su bila negde oko 127 odprilike jutara, dobili smo oko 75", kaže Lazar Strajnić, poljoprivrednik iz Kikinde.
Poljoprivredno zemljište naslednika koje je u međuvremenu neko kupio i sada je u privatnom vlasništvu, po zakonu neće moći da se vrati potomcima, već će se ići na obeštećenje. Ako se promene zakoni, čitav proces vraćanja oranica završiće se za četiri do pet godina, u suprotnom trajaće bar osam, kažu u Agenciji za restituciju.