PKS podseća privrednike da prijave potraživanja prema Agrokoru

Privredna komora Srbije ponovila je javni poziv privrednim društvima i preduzetnicima iz Srbije da prijave potraživanja prema Agrokoru ili društvima koja su povezana ili zavisna od Agrokora i podsetila da je rok za prijavu 9. jun.2017. godine.

Podseća se da je za poslovanje poverilaca najvažnija posledica Zakona je prekid i zabrana pokretanja svih stečajnih, parničnih, izvršnih ili bilo kakvih trećih postupaka protiv Agrokora ili protiv društava koja su povezana ili zavisna od Agrokora. Umesto toga poverioci moraju da prijave svoja potraživanja vanrednom povereniku u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka vanredne uprave. Rok teče od 10.4.2017. godine i odnosi se i na potraživanja koja nisu dospela, s obzirom da na osnovu Zakona ista dospevaju otvaranjem postupka vanredne uprave. Važno je napomenuti da postupak uključuje i osigurana potraživanja, kao i potraživanja s pravom odvojenog namirenja, i da će se ukoliko postupak ne bude pokrenut smatrati da potraživanja poverilaca prestaju da postoje. Kako bi potraživanja bila priznata ona moraju biti obrazložena i potkrepljena dokazima. Obaveza prijave potraživanja ne odnosi se samo na poverioce Agrokora, već i na poverioce povezanih društava Agrokora, kojih je 51.

Ukoliko vanredni poverenik utvrdi potraživanje prijavljeno od strane poverilaca, ono će biti uvršteno u njegovu tabelu i u sudsko rešenje o utvrđenju potraživanja, pod uslovom da nije osporeno od strane drugih poverilaca Agrokora. Za osporena potraživanja trebalo bi pokrenuti parnični postupak kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje osporenog potraživanja. Zakon propisuje da postupak vanredne uprave ne može da traje duže od 12 meseci i da taj rok može biti produžen najviše jednom i to za dodatna 3 meseca. Predviđeno je da će vanredni poverenik u roku od 12 meseci, uz saglasnost Veća poverilaca, podneti sudu Nagodbu. Glavni cilj Nagodbe trebalo bi da bude restrukturiranje Agrokora i njegovih povezanih društava, na bilo koji pravno dozvoljen način, a da se pritom odnosi među poveriocima regulišu na razumno najbolji mogući način. Poverioci čija su potraživanja utvrđena imaju, proporcionalno visini potraživanja, pravo da glasaju „ZA“ ili „PROTIV“ Nagodbe kojom se predlaže namirenje poverilaca. Smatraće se da je Poravnanje kojim se predlaže namirenje prihvaćeno ukoliko (a1) 50% + 1 svih poverilaca glasa za Nagodbu, i ako (a2) 50% + 1 svake grupe poverilaca glasa za Nagodbu. Alternativno, ukoliko navedena većina nije postignuta, Poravnanje se i dalje može smatrati prihvaćenim ako ukupni zbir potraživanja poverilaca koji su glasali za Nagodbu iznosi najmanje (b1) 2/3 ukupnih potraživanja - nezavisno od pojedinih grupa poverilaca.

Postupak vanredne uprave takođe se može završiti i pokretanjem stečajnog postupka. O pokretanju postupka odlučuje sud na inicijativu vanrednog poverenika i uz saglasnost Veća poverilaca, a nakon utvrđivanja okolnosti zbog kojih nije opravdano očekivati stabilizaciju i/ili restrukturiranje društva.

Poverioci u predstojećem postupku mogu očekivati (a) pretvaranje duga u osnovni kapital, ili (b) mogući otpis dela dugovanja. U ovom trenutku neije moguće predvideti koji model i u kojoj meri će biti prihvaćen.