Američki tomahavci i cena nafte

Američki predsednik Donald Tramp nije dugo čekao da se prilagodi načinu vladanja svojih prethodnika. Iako se zalagao za svet u kojem će vladati mir i u kojem će se glavna bitka između država voditi samo u ekonomskoj sferi, doneo je odluku da pokrene američku borbenu mašineriju protiv režima Bašara Al Asada u Siriji. Hemijski napad koji se dogodio u Siriji pre samo dva dana je doprineo da novi američki predsednik učini zaokret u svojim stavovima u odnosu na rat u Siriji i da izvede prvi direktan napad snaga SAD na teritorijalni suverenitet te zemlje. Američki razarački brodovi su lansirali 59 rakete „tomahovk“ u smeru vazduhoplovnih baza sirijskih snaga koje su pod kontrolom Asada.

Niko nije očekivao takav akt od strane čuvenog Trampa. Ruski zvaničnici zahtevaju hitan sastanak Saveta bezbednosti OUN, dok Iran takođe upozorava na celokupnu destabilizaciju regiona.

Ovaj čin je izazvao nove turbulencije i na svetskom tržištu nafte. Cena američke sirove nafte na Azijskom tržištu je porasla za 2%. Geopolitika je postala najistaknutiji generator i pokretač novih nestabilnosti na tržištu nafte, smatra Greg McKenna. Sa druge strane, eventualne reakcije Ruske federacije i Irana, kao države sa velikim kapacitetima u proizvodnji nafte, dodatno će destablizovati svetsko tržište nafte, a samim tim će uticati i na nove cenovne šokove.

Sirija se ne svrstava u grupu zemalja koje se pozicioniraju kao veliki proizvođaći nafte, no ona se nalazi u neposrednoj blizini moreuza Hormuza preko koga dnevno prolazi, odnosno tranzitira više miliona barela nafte. Eventualna eskalacija sukoba u tom regionu može dovesti do ugrožavanja procesa globalnog snabdevanja nafte, a sve to vodi do ponovne naftne krize i cenovnu destabilizaciju tržišta nafte.

Ponovo se vraćamo na početak. Ako su neki verovali da će novi predsednik Tramp suštinski promeniti kurs vođenja američke spoljne i bezbednosne politike, sada mogu jasno da zaključe da se radi o klasičnom izbornom triku. Verovatno i sam Donald Tramp polako počinje da uočava koliki je značaj vojno-industrijskog kompleksa u njegovoj državi posmatrano sa ekonomskog i finansijskog ugla.