Nakon jučerašnjeg održavanje prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, predviđanja su se poazala istinitim. Od 11 kandidata, predstavnica ekstremne desnice Marin Le Pen i centrista Emanuel Makron postali su favoriti koji ulaze u drugi krug izbora.
Za dve nedelje građani Francuske će birati između politike koja je, bar u retoričkom smislu, veoma bliska britanskim težnjama za ponovnu nezavisnost ili političke smernice koje će dodatno ojačati francusku ulogu u Evropskoj uniji. Brojni analitičara smatraju da su ovi izbori ključni parametri koji bi mogli da predvide kako će izgledati evropska porodica u budućnosti.
Marin Le Pen u ekonomskom smislu predstavlja pravog merkantelistu. Zalaže se za čvrsti protekcionizam i favorizovanje francuskog izvoza, uz mogućnosti maksimalnog smanjenja uvoza. Za razliku od svog protivkandidata, Le Pen se zalaže za nove radikalne izmene u okvirima francuske ekonomije. Zalaže se za novu etapu francuske nacionalne eknomije čije glavne karakteristike bi bile protekcionizam, nove barijere i izlazak iz evrozone. Možda najozbiljniji momenat u svemu ovome predstavlja ponovno vraćanje na nacionalnu valutu „novi francuski franak“. Le Penova smatra da će novi franak sa nižom stopom vrednosti u odnosu na aktuelnu vrednost evra doprineti pospešivanju konkurentnosti francuskog izvoza. Na osnovu ovoga i nacionalni dug bi bio konvertovan u novoj valuti, što bi značilo dodatno olakašanje za francusku privredu. Pored značajnh ekonomskih novina, ona je u predizbornoj kampanji nagovestila i referendum o istupanje iz Evropske unije. Le Penova važi za izrazitrog anti-globalistu i predlaže takozvani intelegentni protekcionizam. Eventualna njena pobeda bi ukinula postojeće i zabranila potpisivanje novih ugovora o slobodnoj trgovini između Francuske i drugih zemalja, francuske kompanie bi bile privelegovane u procesu zaključivanja javnih poslova, ustanovio bi se novi porez za kompanije koje zapošljavaju strance i takođe uvozni proizvodi bi se suočile sa novim podignutim stopama poreza.
U odnosu na domaće stanovništvo Marin Le Pen bi pokrenula veliku socijalnu podršku. Za najsiromašniji deo stanovništva bio bi ukinut porez na prihod, smanjila bi se starosna granica koja je neophodna za ulazak u penziju i celovito bi osujetila proces privatizacije velikih francuskih državnih preduzeća.
Sa druge strane, Emanuel Makron, istaknuti bivši bankar i ministar finansija zagovara socijalni liberalizam. Smatra da francuska ekonomija može da postane konkurentnija jedino ako se prilagodi procesu globalizacije i ojača razinu na zajedničkom tržištu. Ključne mere za koje će se on zalagati u slučaju pobede na izborima biće smanjenje korporativnih poreskih stopa sa sadašnjih 33% na 25%. Druga značajna mera za većinu Francuza će biti takođe smanjenje poreza na imovinu i stanovanje na lokalnom nivou. U svemu ovome možda najobimnija promena će predstavljati smanjenje javne potrošnje za 60 milijarde evra i smanjenje broja državnih službenika za 120 hiljada tako što neće biti primanja novih kadrova nakon penzionisanja starih. Za Makrona ključ održivosti francuske ekonomije se nalazi u slobodnom tržištu na celom evropskom kontinentu. U slučaju pobede on će potrošiti čak 50 milijarde evra za period od pet godina u oblastima profesionalnog usavršavanja, razvoja energetskog sektora, životne sredine, javnog prevoza, zdravstvene zaštite i poljoprivrede.
Šta će odlučiti francuski građani za dve nedelje umnogome zavisi i od tokova koji će uslediti u narednih 14 dana. Da li će bezbednosni rizici biti relativizovani? Da li će proces BREXIT-a imati nove momente? I na kraju, da li će turbulencije u Siriji i na Korejskom poluostrvu ostati u status quo stanju.