Ruski RŽD Internešenel radi na srpskim železnicama

Kreditom od 800 miliona dolara Rusija obnavlja infrastrukturu srpskih železnica. Predviđena je obnova oko 120 kilometara pruge. Kompanija "RŽD Internešenel", koja izvodi radove na Koridoru 10, saopštila je da je pre roka završila radove na deonici pruge Vinarci–Đorđevo, poslednjoj od šest deonica na kojima je izvodila radove. Rusi se spremaju i za novi posao, a to je deonica Stara Pazova – Novi Sad, na pruzi do Budimpešte, javlja RTS.

Rusi su prvo izgradili dvokolosečnu prugu između Pančeva i Beograda, završili su sve deonice na Koridoru 10, a deo kredita ide na rekonstrukciju Barske pruge i pruge Beograd – Novi Sad.

Ruske železnice u izgradnji koriste domaće firme, preko 50 odsto radova izvode naši radnici. Juče je pre roka završena i poslednja, šesta deonica Koridora 10 Vinarci–Đorđevo, koja će železničkoj infrastrukturi doneti potpuno novi kvalitet.

"Brzine će se vratiti na projektovane, bezbednost će biti mnogo veća, transport robe i putnika na Koridoru 10 se ubrzava, sistemi za komunikaciju su novi i time se sprečavaju sve neželjene situacije", ističe Vladimir Lalić, CIP-ov projektant Koridora 10.

U prilogu RTS-a se navodi i da Rusi ovog proleća grade i dvokolosečnu, 37 kilometara dugu prugu za brzine do 200 kilometara na čas, između Stare Pazove i Novog Sada.

"Odmah posle dobijanja građevinske dozvole, očekujemo da naša kompanija počne radove na pruzi Stara Pazova – Novi Sad. Počinjemo sa radovima u maju, izvodimo najtežu deonicu, a to su tuneli kroz Frušku goru. Čim dobijemo dozvolu, počinjemo sa radom i na koloseku i to očekujemo na jesen", napominje Mansurbek Sultanov, zamenik direktora "RŽD Internešenel" u Srbiji.

U "Infrastrukturi železnice Srbije" kažu da su zadovoljni saradnjom sa ruskim državnim železnicama. Sve što je izgrađeno ili se gradi, radi se po evropskim standardima. Kvalitet i brzina izgradnje odgovaraju našim potrebama, jer u železničku infrastruktru ipak nije ulagano poslednje tri decenije.

Doprinos ruskog kredita su i novi vozovi, kojih ima 27. Oni su, kažu, preporodili putnički transport u Srbiji. NJihova prednost je da imaju dizel-motore i mogu da saobraćaju prugama koje nemaju elektrovuču.