Budućnost koja je stigla

U većem broju zemalja EU doneta je odluka o zabrani prodaje automobila na dizel i benzin od 2025. godine. Električni automobili tako postaju jedina alternativa za čiju kupovinu i korišćenje je neophodno izgraditi infrastrukturu i obezbediti ambijent. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i PKS u saradnji sa brojnim partnerima organizovali su tim povodom konferenciju "Izgradnja objekata za punjenje električnih vozila na putnoj infrastrukturi i urbanim sredinama"

Na izuzetno posećenoj konferenciji  učestvovali su i predstavnici tehničkih fakulteta, EPS, strukovnih udruženja i automobilskih kompanija, u nameri da kroz kvalitetnu diskusiju osvetle sve aspekte budućnosti automobilske industrije iz ugla izrade novog regulatornog okvira i mogućih ekonomskih mera za razvoj infrastrukture, saopštila je Privredna komora Srbije.

Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture istakla je u uvodnom obraćanju da svi autoputevi zahtevaju prateću opremu: „Tema o kojoj ćemo danas govoriti - E-mobiliti - predstavlja budućnost i Srbija želi da bude spremna. Cilj ministarstva je da na koridorima 10 i 11 povećamo broj elektropunjača, odnosno, da ih instaliramo na svim mestima gde postoje tehnički uslovi i da se uspostavi bolji pristup bežičnom internetu na svim autoputskim pravcima“.  

Istakavši da već sada postoji zakonska mogućnost za izdavanje rešenja za postavljanje punjača baterija u automobilima sa električnim motorima, Aleksandra Damnjanović je ukazala da su to mobilne stanice koje  zakonski već sada mogu da se podvedu pod odredbu člana 145 Zakona o izgradnji: „Prema tom članu zakona to su pomoćni objekti u funkciji glavnog objekta, a to je auto put. Najnoviji punjači pune u vremenu do tridesetak minuta. Tehnolohija trči napred, a mi moramo da budemo spremni kao država i da obezbedimo zakone i podzakonska akta da se sve zamisli investitora do kojih dolazi u sveopštem tehnološkom napretku mogu sprovesti u realnom životu“.

Miroslav Miletić, potpredsednik PKS, osvrnuo se na činjenicu da je komora već pre nekoliko nedelja na Sajmu automobila organizovala konferenciju o budućnosti električnih automobila čiji je rezultat stvaranje konzorcijuma zainteresovanih partnera sa univerziteta i iz biznis sektora koji će u narednim mesecima učiniti sve da se kreirta regulatorni okvir za „E-mobiliti“ u Srbiji.

„Privredna komora Srbije kao suorganizator ove konferencije učestvuje u povezivanju svih zainteresovanih strana koje teže novoj razvojnoj platformi, kroz energetski efikasnu i resursno održivu proizvodnju i potrošnju. Pozitivni ekonomski efekti, kvalitetniji život i nova radna mesta, biće rezultat koji podstiče lokalni i regionalni razvoj, a time i napredak ekonomije i rast BDP“, rekao je Miletić.

Potpredsednik PKS je posebno istakao važnost povoljnog ambijenta i dobrih rezultatata u kreiranju privlačne slike za sve investitore, poslovne ljude i zainteresovane partnere: „Pretvoriti ovaj zadatak u algoritam današnjice glasio bi - okupiti stručnjake u timove, obezbediti im podršku države, napraviti simbiozu sa poslovnim sektorom i stimulisati mlade obrazovane ljude da ostaju u svojoj zemlji. Danas učestvujemo u ostvarenju vizija sa kompleksnim rešenjima za budućnost, kao i simbiozi gradova sa prirodom, kroz infrastrukturu i komunikaciju. Platforma za razvoj saobraćaja po najvišim standardima, uz rešenja napredne matrice zelenog inkubatora, daje jedinstveno rešenje pametnih gradova sa ruralnim prstenom. PKS će svu infrastrukturu regionalnih komora, udruženja i grupacija privrede koristiti za kreiranje novog regulatornog ambijenta, finasijskih instrumenata koji podstiču investicije u zelenu infrastrukturu“, naglasio je Miletić dodavši da treba posvetiti posebnu pažnju svim oblicima javno-privatnog partnerstva kako bi se ubrzale lokalne investicije, kao i da su inovativna, moderna i digitalizovana industrija, jak sektor malih i srednjih preduzeca, kreativno obrazovanje, pametna infrastruktura, zeleni saobraćaj, obnovljiva energija, ruralni razvoj, odrzivo selo, organska hrana, održivi gradovi, eko turizam, neki su od strateških ciljeva PKS i srpskog društva u celini.

Na konferenciji su predstavljene i dosadašnje aktivnosti NAEV - Nacionalne asocijacije električnih vozila, uvoznika automobila preko inicajative koje sprovodi PKS i potrebe objedinjavanja svih tih aktivnosti preko PKS prema nadležnim ministarstvima. Takođe, dogovoreno je i pravljenje Akcionog plana, kao i formiranje Radne grupe koja bi ovu oblast približila zakonskoj regulativi prema pozitivnim propisima EU, saopštila je Privredna komora Srbije.

Dejan Bojović, samostalni savetnik Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS, rekao je da je izgradnja objekata za punjenje baterija električnih automobila oblast u kojoj još uvek nemamo kompletnu zakonsku proceduru: „Ipak, treba reći da je ova oblast potpuni novitet za koju ni u EU ne još uvek postoji pravilno izgrađen model. Neke zemlje imaju svoje individualne modele ali ohrabruje što je je ovo oblast u kojoj se standardi između SAD, EU i Azije ubrzano usklađuju. U svakom slučaju, budućnost dolazi i veċ je tu, a mi imamo dovoljan kapacitet da je prihvatimo“, rekao je Bojović.

Ivan Vulović, predsednik Nacionalne asocijacije električnih vozila NAEV, ukazao je u svom obraćanju da je automobilska industrija u ovom trenutku na istorijskoj transformaciji:  „Jedna od dve najvažnije teme u daljem razvoju jeste pitanje infrastrukture, odnosno, mreže stanica za brzo punjenje. Tim povodom na globalnom nivou već je osnovan konzorcijum koji obuhvata najveće svetske proizvođače automobila poput Dajmler Benca, Forda, VW grupacije i BMW-a koji su najavili realizaciju projekta izgradnje brzih stanica na ključnim evropskim koridorima na 400 lokacija. Reč je o super brzim stanicama snage 350 kilovata koje su duplo snažnije od Teslinih superčardžera, a do 2025. godine ovaj konzorcijum će izgraditi 1500 novih stanica. Iako mogućnosti Srbije nisu adekvatne u smislu sredstava za razvoj u odnosu na to koliko konzorcijum poput navedenog može da uloži, to ne znači da mi kao zemlja sa naučno istraživačkim potencijalom ne možemo da budemo uključeni u neke segmente tog razvoja“, naglasio je Vulović.      

Zaključak konferencije je da je obaveza da se iskoristi veza između naučno-istraživačkog rada i privrede, kao i da treba razviti pravilan i pun model upravljanja ovim resursom, odnosno, da se prihvatanjem ovakvih modela i regulisanja brzim koracima približavamo EU standardima.