Vlada čvrsto opredeljena za nastavak borbe protiv sive ekonomije

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas novi Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025, koji predviđa preduzimanje niza aktivnosti kako bi se njen udeo u privrednoj delatnosti smanjio na najniži mogući nivo.

Mali je na konferenciji „Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije”, koja je održana u Palati Srbije, poručio da je Vlada čvrsto opredeljena za to da nastavi borbu za smanjenje sive zone poslovanja.

On je naglasio da je, zahvaljujući reformskim potezima koje je Vlada preduzela, obim sive ekonomije, prema istraživanju NALED-a, od 2017. do 2021. godine smanjen za približno tri procentna poena – sa 14,9 na 11,7 odsto, a da je 200.000 neformalno zaposlenih na tržištu rada prešlo u legalne tokove u prethodnih pet godina.

To je veliki uspeh, imajući u vidu da je to urađeno u periodu velike ekonomske krize, rekao je Mali, podsetivši na to da su napori Vlade u ovoj oblasti počeli još 2015. godine, a da je prvi program bio za period od 2015. do 2020. godine, pri čemu je više od 70 odsto aktivnosti, koje su tada definisane, ispunjene.

Potpredsednik Vlade je ocenio da je veliki reformski potez bila odluka da se ide na postepeno smanjenje poreskog opterećenja na zarade, što je dovelo do povoljnijih okolnosti na tržištu rada, odnosno do većeg zapošljavanja.

Za naredni period značajna je reforma sistema carine, automatizacija dokumenata vezanih za uvoz i izvoz, povezivanje sa svim sistemima koje EU ima. Tu je i povezivanje Poreske uprave sa carinom, uvođenje sistema e-akciza i e-otpremnica. Što bolje omogućimo protok dokumenata kroz sistem, smanjićemo pojavu fantomskih firmi i aktivnosti u sivoj zoni, rekao je Mali.

On je podsetio na veliki značaj uvođenja e-faktura, ukazavši na to da u Srbiji više nema papirnih faktura i da taj besplatni sistem omogućava da povraćaj PDV bude brži i efikasniji, što je i bio zahtev privrede, kao i veću transparentnost i borbu protiv sive ekonomije.

Prema njegovim rečima, mnogo je urađeno i kada je reforma Poreske uprave u pitanju, pri čemu je uvođenje portala e-porezi dovelo do toga da se prijave lakše popunjavaju, što je doprinelo boljoj naplati poreza.

On je naglasio i da je unapređen rad inspekcijskih službi i uveden sistem e-inspektor, dodavši da će se nastaviti sa ulaganjima u tu oblast.

Mali je naveo i da je izmenama Zakona o poštanskim uslugama omogućeno da se vrši identifikacija pošiljaoca od strane poštanskih operatera, što onemogućava prodaju robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.

Potpredsednik Vlade je ukazao na to da je važna aktivnost u ovoj oblasti i nagradna igra „Uzmi račun i pobedi”, čiji je prvi ciklus nedavno završen, istakavši da je ona pokazala da jača svest ljudi o značaju smanjenja sive ekonomije i uzimanju fiskalnih računa.

On je podsetio i na uspeh sistema e-fiskalizacije, koji je uveden u maju prošle godine, preciziravši da je u njemu trenutno 140.000 obveznika sa 250.000 lokacija, kao i da sa QR kodom svaki građanin može da utvrdi da li je račun ispravan ili ne.

Na današnjem skupu zvanično je pokrenut POS program podrške namenjen malim biznisima i institucijama, u okviru kojeg će biti obezbeđeno uvođenje kartičnih i instant plaćanja na 25.000 prodajnih mesta i šaltera u Srbiji.

Mali je predočio da je novi POS program jedinstvena inicijativa namenjena trgovcima i drugim malim biznisima, kao i institucijama, koji žele da uvedu mogućnost bezgotovinskog plaćanja za svoje proizvode i usluge.

Potpredsednik Vlade je objasnio da će oni učešćem u POS programu dobiti besplatnu instalaciju POS terminala ili softverskog rešenja za onlajn prodaju, uz sniženu trgovačku naknadu, pri čemu je izrazio zahvalnost svim partnerima na ovom projektu.  

Viceguverner NBS Dragana Stanić istakla je da Narodna banka Srbije, pored očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, poseban prioritet daje razvoju inovativnih sistema plaćanja.

Ona je naglasila da u pogledu digitalizacije platnih usluga inovativnih servisa naša zemlja sada pripada samom svetskom vrhu, kao i da takve aktivnosti direktno doprinose suzbijanju sive ekonomije.

Na tom putu nismo sami i uvek ističemo značaj saradnje sa partnerima, pre svega sa Ministarstvom finansija, kao našim ključnim partnerom, i upravo jedan od rezultata takve saradnje jeste Program za suzbijanje sive ekonomije, istakla je Stanić.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović ukazala je na značaj Programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je, prema njenoj oceni, dobro odmeren, izbalansiran, sa rešenjima koja će dalje jačati kapacitete inspekcija, sudova i Poreske uprave, ali i podržati odgovornu privredu podsticajnim merama koje su prioritet NALED-a.

Projekat pokretanja POS programa podrške za 25.000 malih biznisa i institucija podržala je i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad rekla je da ta zemlja podržava Srbiju u borbi protiv korupcije i sive ekonomije.

Našim angažovanjem želimo da razvijamo prihvatanje bezgotovinskog plaćanja i infrastrukturu kako bismo dalje promovisali pošteniju konkurenciju na tržištu Srbije, podsticali ekonomski razvoj i unapredili kvalitet komercijalnih i privatnih usluga, navela je ona.

Konrad je poručila da Nemačka odaje priznanje Vladi Srbije na tome što je preduzela mere kako bi stavila dodatni akcenat na dalju digitalizaciju fiskalnog sektora u Srbiji i promociju bezgotovinskog plaćanja u javnom i privatnom sektoru.