Veće zarade smanjuju nejednakosti u društvu

Socijalna i fiskalna odgovornost ne isključuju jedna drugu, već mogu da idu zajedno. To znači da plate treba da prate ekonomski napredak zemlje, jer bi se sa većim zaradama smanjile nejednakosti u društvu, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović. 

Govoreći na skupu, pod nazivom „Za veće zarade i manje nejednakosti“ koji, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert, organizuju SSSS i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, on je rekao da je profit u našim firmama porastao prošle godine u odnosu na 2015. tri puta, dok su plate ostale iste, „na nivou koji zabrinjava i vređa zaposlene", saopštio je Savez samostalnih sindikata Srbije.

Prema njegovim rečima, najveći rast plata, više od 30 odsto, bio je 2006. i 2007. Godine, dok je 2008. Godine prosečna zarada bila 402 evra, a minimalna zarada 0,86 evra po satu. 

"Posle svetske ekonomske krize kreće smanjivanje i 2009. je prosečna plata bila 337 evra, a 2016. godine 374 evra", rekao je Orbović, dodavši da je prošle godine minimalna zarada bila 0,92 evra po satu. 

Kako kaže, nikako da napravimo kvalitetan korak i da počnu plate konstantno da rastu, tako da su svega dve ili tri zemlja u Evropi ispod Srbije po prosečnoj zaradi. 
Orbović je ukazao i da minimalna zarada, “koja je poslednjih nekoliko puta neznatno podizana zahvaljujući dogovoru sindikata sa vladom, jer poslodavci nisu imali razumevanje“, ne obezbeđuje ni minimalnu potrošačku korpu. 

Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je rekao da bi trebalo izjednačiti prosečnu zaradu sa prosečnom potrošačkom korpom ili bar izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom, navedeno je u saopštenju. 

On je rekao da je 2016. profit 97.000 firmi koje zapošljavaju više od milion zaposlenih bio 229 milijardi dinara. 

"Ta ista privreda je za oko tri odsto uvećala BDP i doprinela fiskalnoj stabilizaciji", naglasio je Vuković, dodavši da zaposleni zato imaju pravo da traže veće zarade. 

Ne treba, prema njegovim rečima, samo uvesti progresivnu poresku politiku, već politiku koja će uvažavati regionalne nejednakosti, siromaštvo, kao I podatak o broju članova porodice. 

On je ukazao da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji prosečna zarada oko 375 evra, dok će minimalna ove godine biti oko 180 evra. Uz to, ima delova Srbije, poput Trgovišta i Odžaka, u kojima je prosečna zarada svega oko 160 evra. 

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković je rekao da je Srbija primer tzv. loše nejednakosti - "kao što postoji dobar i loš holestorol".

On je kazao da treba povećati fond zarada, a da se to može učiniti većim privrednim rastom i BDP-om, ali i ukidanjem partijskog zapošljavanja i smanjivanjem korupcije. 
Stoiljković smatra da treba stimulisati obrazovanje, veće zapošljavanje, progresivno oporezivati zarade - od 15 do 40 odsto, ali i napraviti obuhvatniji sistem podrške najsiromašnijima, a posebno ženama na selu koje nemaju prihode i penzije. 

Zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata, Peter Šerer je rekao da zemlje u Evropi u kojima socijalni dijalog dobro funkcioniše i gde se uvažavaju socijalni partneri - mnogo brže izlaze iz krize. Zato je EKS pokrenula kampanju "Veće plate za sve", u kojoj učestvuju i dve reprezentativne sindikalne organizacije iz Srbije, a koja podrazumeva da se zajedno sa ekonomskim oporavkom povećavaju zarade. 

On kaže da ta kampanja treba najpre da se primeni u zemljama gde su radnici najviše trpeli, s tim da se od takvih zarada može pristojno živeti. 

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Grgurević je rekao da je Srbija konačno krenula putem stabilizacije i napretka, što potvrđuju i MMF, Svetska banka i Fiskalni savet. 

On je podsetio da je privredni rast prošle godine bio 2,8 odsto, da je nezaposlenost smanjena 13,8 odsto, a izvoz povećan za 11,5 odsto. 

"Sada to treba pretočiti u novi razvoj, povećanje standarda i kvalitetniji život svih građana Srbije", rekao je on, podsetivši da vlada daje velike podsticaje za razvoj domaće privrede, ali i dolazak stranih investitora. 

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru, Ursula Koh Laugvic je istakla da EKS svojom kampanjom ne obuhvata samo zemlje EU, već celu Evropu i da je cilj da svako može pristojno da živi i izdržava porodicu od svoje plate.