Stav o GMO treba da pruži srpska pamet

Odluka je Srbije da li će ući u Svetsku trgovinsku organizaciju ili neće, ali kakva god ona bila potrebno je da prethodno stav o prometu GMO pruži srpska pamet, izjavio je danas ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na RTS.

Ministar je rekao da ukoliko neka država želi da postane član STO mora da se odredi prema prometu GMO.

"Naša je odluka da li ćemo da uđemo ili nećemo. Šta god da bude naša odluka pre toga moramo da imamo stručno, naučno mišljenje od naučnih institucija u Srbiji", kaže Nedimović.

Stav o prometu GMO biće i jedan od zadataka stručne komisije sastavljene od 15 ljudi koja će danas biti potvrđena, a Nedimović podseća da naši zakoni zabranjuju i promet i proizvodnju GMO.

Objasnio je da će se savet baviti procenom rizika u bezbednosti hrane, te naveo da je jedan od potencijalnih rizika vezan i za GMO čiji promet su prihvatile sve zemlje u našem okruženju.

Upitan da li su u savetu podeljena mišljenja o prometu GMO, Nedimović kaže da je glavni cilj bio da se okupe stručnjaci koji su eminenetni u svojim oblastima, a ne deklarisanje za i protiv ovog li onog rizika, navodeći da ima stručnjaka koji prema aflatoksinu u mleku imaju različita mišljenja.

Kaže i da su u taj proces uključeni i potrošači, svi zainteresovani, te da će biti transparentna i široka rasprava.

Postoje, dodaje, i mnogi drugi rizici koji se pojavljuju, a jedna od glavnih tema je da li jedemo zdravu i bezbednu hranu.

"Upravo to telo treba da pobroji sve rizike, da nađemo alate kako da se borimo protiv tih rizika, savet treba da svoje stručno mišljenje na naučnoj osnovi, da upozorimo i obavestimo javnost i da ministarstvo reaguje po uputstvima", rekao je Nedimović.

Dve trećine članova tog stručnog saveta su, kaže, profesori fakulteta, eminentni stručnjaci iz oblasti higijene hrane, biotehnologije, poljoprivrede, farmacije, svi oni koji su na direktan ili indirektan način uključeni u sistem bezbednosti hrane, ali i navodi da konačnu odluku donosi zakonodavno telo i izvršni organ.

Kaže da su meso i mleko proizvodi koji su u svakodnevnoj upotrebi, te da tu postoji gomila rizika, podsetivši na priču od pre dve, tri godine u vezi sa aflatoksinom u mleku.

"Da li je meso koje mi jedemo i koje ponekad uvozimo bezbedno i higijenski ispravno, to su odgovori koje treba da da ovo telo", ističe Nedimović.

Navodeći da je postojanje tog tela predviđeno zakonom iz 2009. godine, Nedimović podvlači da bezbednost hrane treba da bude jedan od prioreta.