Srpska privreda je pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima

U utorak, 4. aprila, završeni su razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda s delegacijom Republike Srbije. Razgovori su vođeni u okviru prvog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement – SBA), koji je zaključen u decembru 2022. godine. Istovremeno, obavljene su konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda, koje se redovno obavljaju sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije ove međunarodne finansijske institucije. Prethodne konsultacije s Republikom Srbijom obavljene su 2021. godine.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije, i zaključeno je sledeće:

Srpska privreda je dokazala svoju otpornost i u veoma nepovoljnim uslovima, koje karakterišu visoke cene hrane i energenata na svetskom tržištu, spor rast trgovinskih partnera i pooštreni globalni finansijski uslovi.

Makroekonomski rezultati u okviru programa su odlični, pri čemu su prethodne projekcije premašene, uključujući fiskalni deficit, koji je bio manji od očekivanog, manji od očekivanog deficit tekućeg računa platnog bilansa i veće devizne rezerve, kao i snažne i rasprostranjene prilive direktnih stranih investicija.

Dugoročna inflaciona očekivanja ostala su u okviru inflacionog cilja Narodne banke Srbije od 3  ± 1,5%.

Finansijski sektor je dokazao svoju otpornost i u uslovima velikih neizvesnosti, uz pokazatelje adekvatnosti kapitala i likvidnosti koji su ostali znatno iznad minimalnih regulatornih nivoa i uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima koje je na rekordno niskom nivou.

Devizne rezerve od preko 21 milijardu evra na kraju februara su na rekordnom nivou.

Fiskalni deficit za 2022. godinu od 3,1% bruto domaćeg proizvoda znatno je bolji od projektovanog nivoa, uprkos fiskalnoj podršci državnim preduzećima u oblasti energetike od oko 2,5% bruto domaćeg proizvoda. Takav rezultat duguje se strogim administrativnim kontrolama u svim oblastima potrošnje i prihodima koji su premašili očekivanja.

Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu od 55% ukazuje na snažne fiskalne rezultate.

Srbija se uspešno vratila na međunarodno tržište kapitala u januaru ove godine s dve emisije evroobveznica, za kojima je tražnja višestruko premašila ponudu, i uz kamatne stope istog ili povoljnijeg nivoa u odnosu na zemlje u regionu.

Govoreći o politikama koje su sprovođene u Srbiji i rezultatima tih politika, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je sledeće:

Uprkos velikim turbulencijama na svetskom tržištu, dinar je na nivou 2022. godine ojačao za 0,2% prema evru, a njegovu relativnu stabilnost očuvali smo i u dosadašnjem delu godine.

Devizne rezerve zemlje su, uprkos svim izazovima, na rekordnom nivou – 21,2 milijarde evra na kraju februara.

Rekordnim neto prilivom stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra prošle godine, osmu godinu zaredom, obezbeđena je puna pokrivenost tekućeg deficita najkvalitetnijim prilivima.

Ocenjujemo da će međugodišnja inflacija krajem godine biti dvostruko niža od trenutne, a njen ulazak u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, pri čemu raste verovatnoća da se to desi i ranije.

Očekujemo realni rast bruto domaćeg proizvoda između 2% i 3% ove godine, dok od 2024. očekujemo njegovo ubrzanje na raspon od 3% do 4%, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4% godišnje.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenjuje da je i u narednom periodu neophodna kombinacija politika za obuzdavanje inflacije i izgradnju bafera. Trenutno pooštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije je adekvatno i doprinosiće opadajućoj putanji inflacije. S obzirom na dobre finansijske rezultate, mogao bi da postoji fiskalni prostor, koji bi onda trebalo da se iskoristi za dodatne javne investicije.

Prema projekcijama za naredni period, misija Međunarodnog monetarnog fonda:

očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 3% u 2024. godini, čemu će doprineti i tekuće reforme, kao i vraćanje na stope rasta od 4% u srednjem roku;

ocenjuje da će inflacija uskoro početi da pada, čemu će doprinositi i zatezanje monetarne politike od strane Narodne banke Srbije;

ocenjuje da će se inflacija vratiti u granice ciljanog raspona Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5% do sredine 2024. godine;

projektuje da će se ove godine učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu smanjiti zbog manjeg uvoza energenata i kontinuirano snažnog izvoza. U srednjem roku očekuje svođenje deficita tekućeg računa platnog bilansa na ispod 5% bruto domaćeg proizvoda;

ocenjuje da će učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu u srednjem roku zabeležiti snažan pad, što će biti podržano i novim fiskalnim pravilima.

„Važan stub odbrane stabilnosti Srbije tokom svih globalnih kriza u prethodnih deset godina bile su i ostaju visoke devizne rezerve, kojima pažljivo upravljamo. Istovremeno, relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru očuvali smo tokom svih prethodnih epizoda povećanih međunarodnih rizika, obezbeđujući time izvesnost u poslovanju i važan stub očuvanja i ukupne finansijske stabilnosti zemlje. Za nas nema dileme u pogledu politika koje ćemo voditi u narednom periodu. U Srbiji nastavljamo da čuvamo stabilnost, uz punu koordinaciju politika, jer je stabilnost tačka u kojoj se susreću interesi svih učesnika na tržištu i ključni preduslov za prosperitet onih za koje i s kojima radimo – građane i privredu”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković, saopšteno je iz Kabineta guvernera.