Inflacija se od početka 2017. kreće u granicama novog, nižeg cilja, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji.
Šrema njenim rečima, kao i u drugim zemljama, na inflaciju u ovom periodu očekivano je uticao oporavak svetske cene nafte u drugoj polovini 2016, dok su neočekivano bila viša poskupljenja voća, povrća i ogreva zbog lošeg vremena početkom godine.
"Da je reč o uticaju jednokratnih faktora na inflaciju, ukazuje niska i relativno stabilna bazna inflacija, koja se kreće oko 2% međugodišnje. Prema našoj novoj projekciji, i u naredne dve godine, za koliko projektujemo inflaciju, očekujemo da će se ona kretati u granicama cilja, koji iznosi 3 ± 1,5%.", rekla je Tabaković.
"Rezultati koje postižemo i očekujemo na planu smanjenja interne i eksterne neravnoteže i sprovođenja strukturnih reformi odrediće u kojoj meri će se to odraziti na nas. Zbog toga želim posebno da naglasim da je upravo zahvaljujući smanjenju makroekonomskih neravnoteža Srbija danas znatno otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.
Manji fiskalni deficit i jačanje eksterne pozicije su naš odgovor na spoljne potrese Zahvaljujući konsolidaciji, fiskalni deficit je smanjen na 1,3% bruto domaćeg proizvoda u 2016, a pozitivna kretanja se nastavljaju i u tekućoj godini", kazala je i podsetila da je na nivou opšte države u prvom tromesečju zabeležen suficit od 1,2% bruto domaćeg proizvoda, a dodatno je
smanjeno i učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu tokom prvog tromesečja.
Istovremeno, tekući deficit platnog bilansa smanjen je dodatno u 2016. godini na 4,0% bruto domaćeg proizvoda i u punoj meri je pokriven stranim direktnim investicijama, što se
očekuje da će se nastaviti i u narednom periodu. To, kako je rekla, doprinosi jačanju eksterne pozicije zemlje, a time i jačanju otpornosti na eksterne potrese.
Prema njenim rečima, doprinos Narodne banke Srbije bržem i održivom privrednom rastu i povećanju zaposlenosti nastaviće se kroz cenovnu i relativnu stabilnost deviznog kursa, uz niže troškove finansiranja privatnog sektora.
"Ključno sa stanovišta privrednog rasta jeste činjenica da je smanjenje tekućeg deficita ostvareno zahvaljujući odličnim izvoznim rezultatima srpske privrede, čemu je doprinela i
realizacija investicija u prethodnom periodu i oporavak eksterne tražnje. Istovremeno, veća proizvodna i geografska diversifikovanost izvoza smanjuje zavisnost od kretanja na
pojedinačnim tržištima, što čini održivim naš izvoz i privredni rast. Održivost rasta potvrđuju i pozitivni finansijski rezultati koje je privreda ostvarila u protekle dve godine, čemu je pozitivan doprinos dala i Narodna banka Srbije, obezbeđujući cenovnu i relativnu stabilnost deviznog kursa, uz niže troškove finansiranja privatnog sektora. Ti
rezultati, uz dalje unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta i nastavak strukturnih reformi, stvaraju uslove za brži privredni rast. U ovoj godini očekujemo rast bruto domaćeg
proizvoda od 3%, a zatim i njegovo dalje ubrzanje na 3,5% u narednoj godini, uz nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada", nagladsila je Tabaković.
Podsetila je i da je na osnovu podataka Agencije za privredne registre, finansijski rezultat naše privrede u 2016. je u odnosu na 2014. povoljniji za preko 360 mlrd dinara, a da je privreda manje platila poveriocima 45,8 mlrd dinara u 2016. u odnosu na 2014. godinu.
"Istovremeno, zahvaljujući stabilnosti dinara, koja je rezultat uspešnog sprovođenja makroekonomskih politika, a time i Narodne banke Srbije, negativne kursne razlike su
smanjene sa 246,3 mlrd dinara u 2014. na 88,8 mlrd dinara u 2016. godini, odnosno za 157,6 mlrd dinara. Ukupno, po oba navedena osnova, bilans uspeha privrede u 2016. povoljniji je za
203,4 mlrd dinara u odnosu na 2014. godinu.Ako se uvaži činjenica da privreda ima plasmane na koje ostvaruje kamatu i da na potražne devizne stavke obračunava pozitivne kursne razlike, efekat ušteda na ove dve pozicije na profitabilnost privrede u ovom periodu iznosi 148,4 mlrd dinara", dodala je guvernerka NBS.
Govoreći o popravljanju makroekonomske perspektive Srbije i rezultatima postignutim na planu smanjenja unutrašnje neravnoteže i sprovođenja strukturnih reformi podsetila je da je u martu rejting agencija Moody’s povećala kreditni rejting Srbije.
"Projekcije ključnih makroekonomskih pokazatelja za Srbiju relevantnih institucija bliske su našim projekcijama. One takođe ocenjuju da će se inflacija ove i naredne godine kretati u granicama cilja i očekuju dalje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda blisko našim projekcijama. Sve zajedno ukazuje na to da je naša privreda sada znatno sposobnija da odgovori na izazove – što nam je dodatni podstrek da sačuvamo postignutu stabilnost i nastavimo sa strukturnim reformama i unapređenjem investicionog ambijenta", zaključila je Jorgovanka Tabaković i dodala da će Narodna banka Srbije nastaviti pažljivo da prati i ocenjuje kretanja i tendencije na domaćem tržištu i u međunarodnom okruženju. Kao i do sada, koristićemo sve raspoložive instrumente kako bi inflacija ostala niska i stabilna u srednjem roku, što će, uz očuvanje finansijske stabilnosti, doprineti privrednom rastu na održivim osnovama.