EU pohvalila Srbiju za privredni rast 

Na godišnjem Dijalogu o ekonomskoj politici, održanom danas u Briselu, EU je pohvalila Srbiju za privredni rast i iznela izazove koje treba rešiti u oblasti strukturnih reformi i konkurentnosti, saopštili su Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo finansija.

Predstavnici zemalja članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske sastali su se na godišnjem sastanku o ekonomskoj politici u Briselu. Srbiju su predstavljali ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ovaj sastanak je deo pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i Zapadnog Balkana i Turske radi efikasne pripreme za proces Evropskog* semestra koji se sprovodi na nivou Evropske unije.

Predstavnici su zaključili sastanak nizom ciljanih smernica specifičnih za svaku zemlju koje će podržati napore koji se ulažu ka ispunjenju ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena, sa posebnim fokusom na mere za unapređenje makrofiskalne stabilnosti i konkurentnosti. Zaključci za Srbiju vrlo pozitivno ocenjuju privredni rast u 2016. kao i snažnu fiskalnu konsolidaciju koju je zemlja sprovodila u prošloj godini. Osim toga, održana je i finansijska stabilnost, naročito uz smanjenje nenaplativih kredita. Ipak, strukturne prepreke privrednom rastu i konkurentnosti još uvek predstavljaju izazov, uključujući preveliki uticaj države na privredu. 

Dogovoreno je šest preporuka za Srbiju. One su usmerene na: (1) potrebu da se nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita u 2017. godini i na srednjoročnom planu. U tom kontekstu, (2) istaknute su reforme državnih preduzeća, uključujući najavljeno restrukturiranje Srbijagasa i sprovođenje plana optimizacije EPS-a, uz snažniju reformu poreske uprave. (3) Treba sprovesti ostale mere strategije za rešavanje problematičnih kredita; treba nastaviti napore usmerene na promovisanje većeg korišćenja dinara; potrebno je završiti reformu i privatizaciju dve velike banke u državnom vlasništvu i pronaći rešenje za ostale male državne banke. (4) Srbija takođe treba da poveća efikasnost energetskog sektora, prevashodno kroz postepeno usklađivanje tarifa za električnu energiju kako bi odražavale stvarne troškove i kroz bolju naplatu računa za struju, i (5) da poboljša poslovni ambijent boljim regulisanjem parafiskalnih nameta i inspekcije i lakšim pristupom finansijskim sredstvima. (6) Smanjenje poreza i doprinosa na plate radnika, fokusiranje aktivnih mera tržišta rada na ugrožene grupe i uvođenje dualnog obrazovanja su takođe prepoznati kao neophodne mere za podsticanje razvoja privatnog sektora. 

Komentarišući rezultate Dijaloga, ministar Vujović je izjavio: "Zajednički zaključci prepoznaju napredak koji je Srbija postigla u sprovođenju ekonomskih reformi i unapređenju ekonomskog upravljanja uopšte. Ekonomski oporavak je započet 2015. godine i ubrzan je 2016. dostigavši stopu rasta BDP-a od 2,8%. Poboljšanje fiskalnog i spoljnog deficita i niska inflacija 2016. učinili su tu godinu najuspešnijom u srpskoj privredi od globalne finansijske krize. Naš cilj je da održimo snažnu makroekonomsku stabilnost i ustrajemo u sprovođenju aktuelnih strukturnih reformi, posebno onih koje se odnose na državna preduzeća i problematične kredite, kao i da postignemo održiv srednjoročni rast. U tom kontekstu, Program ekonomske reforme nam pomaže da javne resurse koristimo u skladu sa prioritetima i da unapredimo kvalitet ekonomskog upravljanja u cilju povećanja konkurentnosti i eliminisanja barijera privrednom rastu, pri tom poštujući solidna fiskalna pravila i učvršćujući napore koji su do sada postignuti konsolidacijom."

Guverner Tabaković je tom prilikom izjavila: "Kao što su ECB i EK konstatovale, Srbija je zabeležila značajan napredak 2016. na planu makroekonomske stabilizacije i smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Očuvali smo stabilnost cena u Srbiji i istovremeno smanjili inflacioni cilj sa 4% na 3%+/- 1,5 pp. Referentna kamatna stopa je dodatno snižena tokom 2016. – na najniži nivo, i uz punu koordinaciju mera monetarne i fiskalne politike. Očuvali smo stabilnost na deviznom tržištu, čemu je doprinelo i smanjenje eksternih neravnoteža i veći izvozom naše privrede. Dinarizacija će ostati jedan od naših prioriteta a već vidimo da je preko 70% novih kredita stanovništvu odobreno u dinarima, i da je EBRD izdala prvu trogodišnju dinarsku obveznicu. Kada je reč o rešavanju problematičnih kredita, slažemo se sa datom ocenom da smo na planu rešavanja pitanja problematičnih kredita postigli značajan napredak tokom 2016. godine, što potvrđuje da su Strategijom za rešavanje problematičnih kredita u Srbiji identifikovane i rešavane prave prepreke. Zahvaljujući tim rezultatima, agencija Mudis je povećala kreditni rejting Srbije a premija rizika Srbije je pala na desetogodišnji minimum u proteklih nekoliko meseci. Mnogo toga je urađeno, ali je još posla pred nama." 

Oskar Benedikt, vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakao je da: "zaključci jasno prepoznaju važne korake koje je Srbija načinila ka postizanju privrednog rasta i makrofiskalne stabilnosti. Srbija treba da nastavi s reformama na ambiciozan način, posebno kada je reč o strukturnim reformama i stvaranju boljeg poslovnog ambijenta koji će zauzvrat povećati privredni rast i stvoriti nova radna mesta."