Inflacija u granicama  cilja 

Inflacija se od početka 2017. kreće u granicama novog, nižeg  cilja, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji.

Šrema njenim rečima, kao  i  u  drugim  zemljama,  na  inflaciju  u  ovom  periodu  očekivano  je  uticao oporavak  svetske  cene  nafte  u  drugoj  polovini  2016,  dok  su  neočekivano  bila  viša poskupljenja voća,  povrća  i  ogreva  zbog  lošeg vremena  početkom  godine.

"Da je  reč  o uticaju jednokratnih faktora na inflaciju, ukazuje niska i relativno stabilna bazna inflacija, koja se  kreće  oko  2%  međugodišnje.  Prema  našoj  novoj  projekciji,  i  u  naredne  dve  godine,  za koliko projektujemo inflaciju, očekujemo da će se ona kretati u granicama cilja, koji iznosi 3 ± 1,5%.", rekla je Tabaković.

"Rezultati koje postižemo i očekujemo na planu smanjenja interne i eksterne neravnoteže i sprovođenja strukturnih reformi odrediće u kojoj meri će se to odraziti na nas. Zbog toga želim posebno da  naglasim da je  upravo  zahvaljujući  smanjenju makroekonomskih  neravnoteža  Srbija  danas znatno otpornija na potencijalno negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.
Manji fiskalni deficit i jačanje eksterne pozicije su naš odgovor na spoljne potrese Zahvaljujući konsolidaciji, fiskalni deficit je smanjen na 1,3% bruto domaćeg proizvoda u 2016, a pozitivna kretanja se nastavljaju i u  tekućoj  godini", kazala je i podsetila da je na nivou opšte države u prvom tromesečju zabeležen suficit od 1,2% bruto domaćeg proizvoda, a dodatno je 
smanjeno  i  učešće  javnog  duga  u  bruto  domaćem  proizvodu  tokom  prvog  tromesečja.

Istovremeno, tekući deficit platnog bilansa smanjen je dodatno u 2016. godini na 4,0% bruto domaćeg  proizvoda  i  u  punoj  meri  je  pokriven  stranim  direktnim  investicijama,  što se
očekuje da će se nastaviti i u narednom periodu. To, kako je rekla, doprinosi jačanju eksterne pozicije zemlje, a time i jačanju otpornosti na eksterne potrese.  

Prema njenim rečima, doprinos  Narodne  banke  Srbije  bržem  i  održivom  privrednom  rastu   i  povećanju zaposlenosti  nastaviće  se  kroz  cenovnu  i  relativnu  stabilnost  deviznog kursa,  uz  niže troškove finansiranja privatnog sektora.

"Ključno  sa  stanovišta  privrednog  rasta  jeste  činjenica  da  je  smanjenje  tekućeg  deficita ostvareno zahvaljujući odličnim izvoznim rezultatima srpske privrede, čemu je doprinela i 
realizacija  investicija  u  prethodnom  periodu  i  oporavak  eksterne  tražnje.  Istovremeno, veća  proizvodna  i  geografska  diversifikovanost  izvoza  smanjuje  zavisnost  od  kretanja  na 
pojedinačnim tržištima, što čini održivim naš izvoz i privredni rast. Održivost rasta potvrđuju  i  pozitivni  finansijski  rezultati  koje  je  privreda  ostvarila  u  protekle  dve godine,  čemu  je  pozitivan  doprinos  dala  i  Narodna  banka  Srbije,  obezbeđujući  cenovnu  i relativnu  stabilnost  deviznog  kursa,  uz  niže  troškove finansiranja  privatnog  sektora.  Ti 
rezultati, uz dalje unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta i nastavak strukturnih reformi, stvaraju uslove za brži privredni rast. U ovoj godini očekujemo rast bruto domaćeg 
proizvoda  od  3%,  a  zatim  i  njegovo  dalje  ubrzanje  na  3,5%  u  narednoj  godini,  uz  nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada", nagladsila je Tabaković.

Podsetila je i da je na  osnovu  podataka  Agencije  za  privredne  registre,  finansijski  rezultat  naše  privrede  u 2016. je u odnosu na 2014. povoljniji za preko 360 mlrd dinara,  a da je privreda manje platila poveriocima 45,8 mlrd dinara u 2016. u odnosu na 2014.  godinu.

"Istovremeno,  zahvaljujući  stabilnosti  dinara,  koja  je  rezultat  uspešnog  sprovođenja makroekonomskih  politika,  a  time  i  Narodne  banke  Srbije,  negativne  kursne  razlike  su 
smanjene sa 246,3 mlrd dinara u 2014. na 88,8 mlrd dinara u 2016.  godini, odnosno za 157,6 mlrd dinara. Ukupno, po oba navedena osnova, bilans uspeha privrede u 2016. povoljniji je za 
203,4 mlrd dinara u odnosu na 2014. godinu.Ako se uvaži činjenica da privreda ima plasmane na koje ostvaruje kamatu i da na potražne devizne  stavke  obračunava  pozitivne  kursne razlike, efekat ušteda  na  ove dve  pozicije  na profitabilnost privrede u ovom periodu iznosi 148,4 mlrd dinara", dodala je guvernerka NBS.

Govoreći o popravljanju makroekonomske  perspektive  Srbije  i  rezultatima postignutim  na  planu  smanjenja unutrašnje  neravnoteže  i  sprovođenja  strukturnih  reformi  podsetila je da je u martu rejting  agencija  Moody’s  povećala  kreditni  rejting  Srbije.

"Projekcije  ključnih makroekonomskih  pokazatelja  za  Srbiju  relevantnih  institucija bliske su našim projekcijama. One takođe ocenjuju da će se inflacija ove i naredne godine kretati  u  granicama  cilja  i  očekuju  dalje  ubrzanje  rasta  bruto  domaćeg  proizvoda  blisko našim projekcijama. Sve zajedno ukazuje na to da je naša privreda sada znatno sposobnija da odgovori na izazove – što  nam je dodatni  podstrek da sačuvamo postignutu  stabilnost  i nastavimo  sa strukturnim reformama i unapređenjem investicionog ambijenta", zaključila je Jorgovanka Tabaković i dodala da  će  Narodna  banka  Srbije  nastaviti pažljivo  da  prati  i  ocenjuje  kretanja  i  tendencije  na  domaćem  tržištu  i  u međunarodnom okruženju. Kao i do sada, koristićemo sve raspoložive instrumente kako bi inflacija ostala niska  i  stabilna  u  srednjem  roku,  što  će,  uz  očuvanje  finansijske  stabilnosti,  doprineti privrednom rastu na održivim osnovama.