Spojiti projekat Beograd-Budimpešta sa Pirejom

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović saopštila je danas u Budimpešti da su se Srbija, Kina i Mađarska dogovorile da što pre počnu razgovore i o modernizaciji transportnog koridora do grčke luke Pirej.

Mihajlović je, nakon trilateralnog sastanka Kine, Mađarske i Srbije posvećenog rekonstrukciji i modernizaciji pruge Beograd–Budimpešta, objasnila da se pre svega misli na razgovore sa Makedonijom i Grčkom kako bi se poput pruge Beograd–Budimpešta modernizovao čitav pružni pravac do luke Pirej, saopštila je Vlada Republike Srbije. 

Počećemo pregovore o tome kako da praktično spojimo projekat Beograd–Budimpešta sa lukom Pirej u Grčkoj, zato što je suština čitavog projekta koridor koji treba da nas poveže, odnosno da Srbiji, pre svega, omogući bolji tranzit od Grčke ka samoj Evropi, navela je ona.

Prema njenim rečima, za to što hoćemo nije dovoljno imati samo modernizovanu prugu Beograd–Budimpešta, već moramo imati i deonice ka jugu.

Sledeći sastanak trilaterale biće održan, kako je najavila, u januaru u Pekingu, a do tada će se raditi ne samo na početku rekonstrukcije pruge Beograd–Budimpešta, već i na pripremama za konekciju između Beograda i Budimpešte do Grčke.

Mihajlović je ukazala na to da je srpska strana spremna da praktično od ovog leta počne sa modernizacijom pruge na kojoj će vozovi moći da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas. 

Srbija je u prethodnom periodu uradila sve što je bilo neophodno kao preduslov. Nešto malo sporiji napredak je na mađarskoj strani, dok srpska strana ide nekoliko koraka ispred, ocenila je ona.

Mihajlović je napomenula da su danas vođeni razgovori o tome kako da se čitav proces ubrza da bismo zajedno imali modernizovanu prugu Beograd–Budimpešta, istakavši da je mađarska strana pružila uveravanja da će ubrzati projekat na svojoj teritoriji.

Prema njenim rečima, radovi na deonici Stara Pazova–Novi Sad, koji se finansiraju iz ruskog kredita, počeće u junu, dok će radovi na deonici Beograd–Stara Pazova, za koju je ugovor o finansiranju potpisan prilikom nedavne posete delegacije Srbije Pekingu, početi u novembru.

Trenutno radimo na tome i očekujemo da ćemo u novembru potpisati komercijalni ugovor za treću deonicu do mađarske granice, i tada možemo reći da je Srbija sa svojom projektno-tehničkom dokumentacijom potpuno spremna, podvukla je Mihajlović.

To je ono sa čim Srbija planira da izađe pred premijere i predsednike tri zemlje na Samitu 16 zemalja i Kine, koji će se u novembru održati u Budimpešti, navela je ona i dodala da je kineska strana veoma važan partner u tome.

Predsednik nacionalne komisije Kine za razvoj i reforme Vang Sijaotao rekao je na trilateralnom sastanku da će za projekat rekonstrukcije pruge Beograd–Budimpešta biti potrebna upornost svih strana da bi dinamika radova tekla po planu.

Potrebno je da se poveća saradnja i efikasnost kako bismo sve što smo dogovorili i ostvarili, naglasio je on i konstatovao da se trenutno na srpskoj strani radi brže nego na mađarskoj.

Ministar spoljnih poslova i trgovine i komesar Vlade Mađarske za bilateralne odnose sa Kinom Peter Sijarto ponovio je da je Srbija, kada je reč o dinamici radova, u prednosti u odnosu na Mađarsku, naglasivši da bi mađarska strana morala da ubrza rad na ovom projektu.

On je dodao da je cilj da imamo opipljive rezultate do novembra, kada ćemo imati čast da budemo domaćini Samita 16 zemalja plus Kina u Budimpešti.

Sijarto je zaključio da je pruga Beograd–Budimpešta veoma važna jer je to deo transportnog koridora koji će ići do grčke luke Pirej.