Berlinski proces šansa za sve zemlje zapadnog Balkana

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je danas da Berlinski proces predstavlja podstrek za unapređenje zajedničkih ekonomskih, političkih i bezbednosnih interesa na zapadnom Balkanu.

Dačić je na okruglom stolu "Berlinski proces – dostignuća i perspektive" na uvodnoj sesiji "Berlinski proces: Višeslojna platforma koja iziskuje napredak u sprovođenju tzv. tankih mera" rekao da se, kada se osvrnemo i sagledamo period od prvog Samita u Berlinu, u avgustu 2014. godine, analiziramo razvoj kroz samite u Beču 2015. i Parizu 2016. godine, nepobitno nameće zaključak da je Berlinski proces, poslovnom terminologijom rečeno, u međuvremenu postao regionalni brend. 

"Šta je to što ovaj nemački proizvod, austrijski dorađivan, francuski upakovan i definitivno očekujemo italijanski ukusan, čini tako posebnim? Rekao bih da je to pre svega činjenica da u njemu povezivanje predstavlja ključni princip saradnje. Berlinska deklaracija, tada predsedavajućeg Nemačke, sa Samita 2014. godine koja sadrži 18 tačaka dala nam je jasan četvorogodišnji politički okvir i smernice za saradnju na zapadnom Balkanu, koje treba da donesu konkretne rezultate", rekao je Dači,a preneo zvanični sajt Vlade Srbije. 

Dačić je podsetiop da je u njoj je definisano jačanje regionalne ekonomske saradnje i uspostavljanje osnove za održivi ekonomski rast i podsetio da je u regionu upravo Srbija bila prva koja je praktično krenula u realizaciju kako političkih, tako i ekonomskih ciljeva definisanih Berlinskom deklaracijom. 

"Imajući u vidu da je Srbija od samog početka doprinosila aktivnostima u okviru Berlinskog procesa, nikoga ne treba da iznenadi što je upravo od predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, potekla ideja da se krene korak dalje u ekonomskoj integraciji regiona – kroz formiranje carinske unije, o čemu se razgovaralo na pripremnom sastanku predsednika vlada zapadnog Balkana u Sarajevu, 16. marta. Odluku Italije da upravo jačanje ekonomskog povezivanja i stvaranje regionalnog ekonomskog područja zapadnog Balkana na predstojećem Samitu o zapadnom Balkanu u Trstu, 12. jula, stavi u žižu skupa, ocenjujemo kao izvanrednu", istakao je Dačić. 

Za Srbiju, kako je rekao, nema dileme da usvajanje "Višegodišnjeg akcionog plana o regionalnoj integraciji ZB6" treba da bude jedan od konkretnih rezultata predstojećeg Samita o ZB u Trstu. 
Poseban interes za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja na Balkanu ima i Evropska komisija, koja to vidi kao važan korak koji će doprineti i evropskoj integraciji regiona. 

"Mislim da je veoma važno da svi imamo u vidu sledeće: pojedinačno, sve ekonomije u regionu imaju relativno mala tržišta u odnosu na aktuelne standarde globalnog poslovanja; ukoliko region sagledamo kao celinu, radi se o tržištu od skoro 20 miliona ljudi. Dalje, investicije su glavni izvor ekonomskog rasta i upravo one su te koje dovode do napretka tržišne razmene sa EU, glavnim trgovinskim partnerom regiona u celini,životni standard građana u regionu ZB je znatno niži nego u zemljama EU, a stope nezaposlenosti u regionu su među najvišima u Evropi; upravo reforme koje treba da sprovedemo na putu ka članstvu u EU, treba da nam pomognu da rešimo ova pitanja. Drugo, evidentno je da trgovinski potencijali u našem regionu nisu dovoljno iskorišćeni, a ekonomije nisu dovoljno integrisane u globalno tržište. Jedan od uspešnih modela trgovinske saradnje je svakako CEFTA. Verujemo da se na bazi postojećeg okvira zone slobodne trgovine može dalje raditi kako bi se postigao dogovor i usaglasili zajednički interesi, u oblastima koje su definisane u Zaključcima sa sastanka predsednika "ZB6" u Sarajevu u delu: "Zajedničko tržište (Common Market)", u kojem su obuhvaćene teme: kretanje robe i usluga, kretanje kvalifikovane radne snage, digitalna ekonomija i investicije" izjavio je Dačić. 

U nastavku je kao veoma ohrabrujuće ocenio to što je na marginama Međunarodnog sajma privrede, 4. aprila 2017. godine u Mostaru, postignut dogovor svih predsednika privrednih komora sa zapadnog Balkana, uključujući i privredne komore Hrvatske i Slovenije, da se krene u postupak osnivanja Stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma zapadnog Balkana, kao pravnog lica, sa sedištem u Trstu, koji će zastupati interese tržišta od gotovo 25 miliona ljudi. 

Govoreći o predstojećem Samitu u Trstu, rekao je treba da donese napredak u jačanju regionalne saradnje u oblasti transporta na prostoru zapadnog Balkana i povezivanja sa Evropskom unijom, kroz proces harmonizacije propisa i politika u ovoj oblasti, što će se ostvariti ukoliko, kao što je planirano, 12. jula bude potpisan Ugovor o uspostavljanju Transportne zajednice. 

Najavio je i da će Republika Srbija tokom ove nedelje parafirati tekst Ugovora. 

Ponovio je i interes Republike Srbije da u Beogradu bude sedište Sekretarijata Transportne zajednice, imajući u vidu da već više od 10 godina u njemu uspešno radi Transportna opservatorija za jugoistočnu Evropu, koja treba da preraste u buduću Transportnu zajednicu.

"Osim toga, brojni drugi argumenti – kao što su pozicija na raskršću važnih evropskih puteva, povezanost Beograda sa ostatkom regiona, finansijski doprinos Srbije, značajni infrastrukturni projekti – govore u prilog Beograda i Srbije. Želeo bih i da vas podsetim da je ideja o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih na zapadnom Balkanu, koju je na Samitu u Berlinu 2014. godine izneo predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, u međuvremenu realizovana i da se očekuje da će do Samita u Trstu, Kancelarija realizovati prve projekte", nsagčasdio jer Dačić i dodao da je Srbija počastvovana što je za prvog generalnog sekretara izabran naš kandidat i izrazio uverenje da će u narednim godinama kroz rad Kancelarije biti ostvaren održiv i efikasan mehanizam regionalne saradnje mladih koji je zasnovan na mobilnosti, razmeni ideja, vršnjačkom učenju i toleranciji. 

Na kraju je precizirao da Berlinski proces za Srbiju predstavlja podstrek koji unapređuje zajedničke ekonomske, političke i bezbednosne interese na zapadnom Balkanu i u njemu vidi "baj-pas" koji će nam pomoći da ostvarenim rezultatima prevaziđemo zamor proširenja koji EU ponekad pokazuje i postanemo punopravni članovi evropske porodice.

"Sa strane Srbije dobre namere postoje i kada je u pitanju dalje intenziviranje regionalne saradnje kao suštinske baze za stabilnost regiona i kada je u pitanju borba protiv onoga što narušava principe dobrog ekonomskog upravljanja, a tu pre svega mislim na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i nastavak započetog reformskog kursa koji će obezbediti održivi ekonomski rast", zaključio je Ivica Dačić.