Očekivanja u sektoru građevinskih proizvoda

Na zajedničkoj sednici svih grupacija Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala koje se bave proizvodnjom građevinskih materijala - Grupacija proizvođača keramičkih pločica i sanitarne keramike, Grupacija proizvođača boja i lakova, Grupacija proizvođača hidro i termo izolacionih materijala i Grupacija proizvođača izolacionih proizvoda na bazi poliuretana – diskutovalo se o planiranoj Uredbi o građevinskim proizvodima.

Sekretar Udruženja Dragan Stevanović podsetio je da je još krajem prošle godine održana javna rasprava o predlogu Uredbe o građevinskim proizvodima, ali da se, pošto Uredba još nije stupila na snagu, nameće pitanje dokle se stiglo sa Uredbom, saopštila je Privredna komora Srbije.

Danijela Pršić, samostalna savetnica u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, obavestila je prisutne da je u martu mesecu predlog Uredbe, uz saglasnost svih relevantnih instanci, dostavljen u Sekretarijat za građevinarstvo gde je zaključeno da predloženi tekst ima širi opseg od onog koji je propisan zakonom.

„Zbog toga nije moguće primeniti kaznene odredbe, obaviti inspekcijski nadzor i slično. Tekst je praktično neupotrebljiv dok se Zakonom o planiranju i izgradnji ne promeni nadležnost Uredbe. Ministarka je nastalu situaciju razrešila odlukom da se Uredba preimenuje u Zakon, pa se očekuje da u septembru uđe u skupštinsku proceduru“, kazala je Pršić.

Kada je reč o aktuelnim pravilnicima, navela je da svi pravilnici ostaju na snazi dok se ne usvoje harmonizovani standardi. Kako se harmonizovani standardi budu usvajali, tako će se odgovarajući pravilnici stavljati van snage.

Dejana Milinković, direktorka Cementne industrije Srbije (CIS), iznoseći dilemu oko toga šta nije obuhvaćeno Uredbom, odnosno budućim Zakonom, istakla je da je pre donošenja jednog ovakvog zakona neophodno analizirati efekte izmena zakonodavstva u ovoj oblasti.

"To nije urađeno. Posle tri godine rada na zakonu brojne grupacije proizvođača će biti pod udarom novog Zakona, sa neizvesnim posledicama. Zakon utiče na 35 familija proizvoda iz različitih industrija ili oko 500 vrsta proizvoda. Ne zna se koliko firmi ima u ovoj oblasti, koliko zaposlenih, koja su zvanična tela potrebna, a koja osposobljena za rad u ovoj oblasti. Da li će propis zatvarati neke firme? Koliko je godina potrebno za prilagođavanje ovom Zakonu? Čak 30 odsto ovih proizvoda se uvozi, i to treba sagledati. Da li će uvozni lobi učiniti domaću proizvodnju nepotrebnom? Zbog svega navedenog potrebno je prikupiti i ukrstiti podatke o uvozu/izvozu i iz APR, da bi se snimila sadašnja situacija i pretpostavilo trajanje prelaznih perioda. To bi trebalo da bude predmet studije kako bi se, u najvećoj mogućoj meri, zaštitila domaća industrija pred slobodnim, bescarinskim uvozom iz EU. Zakon predviđa uvoz iz EU bez ikakvih papira. Studiju bi, uz CIS, zajednički mogli da urade Ministarstvo, PKS i Institut za standardizaciju“, kazala je direktorka CIS.